Политичка модернизација Србије – борба књаза и уставобранитеља

query_builder

Трибина „Политичка модернизација Србије – борба књаза и уставобранитеља” одржана je у четвртак 10. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.

Деспотовић је рекао да су – иако је у извесном смислу уставобранитељски режим био нова појава у политичком животу Србије, поготово у управи и влади насупрот режиму кнеза Милоша Обреновића – главне ликове уставобранитељске олигархије (по запажању Слободана Јовановића) чинили људи без реформаторског духа и модерних политичких идеја. То су били они Милошеви саборци који су се издигли током бурних догађаја у Српској револуцији по основу својих војних заслуга, трговачког умећа или спретности у политичком манипулисању. Незадовољни Милошевом самовлашћу, али и сопственим положајем и интересима у његовом режиму, они су формирали извесни опозициони гард.

Под „фирмом” заштите Устава, отпочели су борбу за прерасподелу политичке власти, а још и више политичке моћи у Србији. Иза овог првог ешaлона уставобранитељског вођства стајао је млађи нараштај који је желео истинске реформе.

Процес политичке модернизације Србије започео је увођењем Грађанског законика 1848. године, чиме је отворен још један важан сегмент – увођење судова и правног система. То је био, нагласио је Деспотовић, веома важан корак да се Србија из једне потпуне анархије и сегмента личне власти, безакоња и безвлашћа полако почне конституисати.

Оно што Енглези раде седам векова у континуитету, почевши од 1215. године и Magnа cartа libertatum, Срби су морали да згусну у временском периоду од шест деценија 19. века. Управо тада почињу да се конституишу први сегменти српске државе и државности. Формиран је тростепени облик власти (законодавна, извршна и судска), а уследио је и процес формирања бирократског административног апарата.

Уставобранитељи су отворили још један процес, а то је разградња породичних задруга у Србији које нису наликовале на данашње. Биле су, заправо, облик економске заједнице и сачувале су српског човека током четворовековне турске окупације.

Чим су почели процеси правне заштите власништва, започео је и процес разградње задруга, јер је свако желео да се издвоји, да има свој посед. Тада је први пут у Србији уведена институција да и женска деца имају право наслеђивања.

 

 

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language