POEZIKA, dan prvi

07/06/2014

 

U klubu “Tribina mladih”, novosadskog Kulturnog centra, počeo je drugi po redu Festival regionalne autorske muzike “Poezika”. Ovaj festival, koji traje dva dana, otvorila je kantautorka, Sara Renar iz Hrvatske, jedna od pobednika konkursa “Poezike”. Nakon nje, nastupile su grupe iz Beograda “Strej dog” i “Goribor” iz Bora.

Svi koncerti su bili izuzetno posećeni. Posle uvodnih reči voditelja programa Vanje Lazina, Sara Renar je sa ushićenjem priznala da kao solo izvođač nije skoro nastupala pred toliko ljudi, a zatim je svojim sjajnim vokalom osvojila simpatije Novosađana koji su je nagradili gromoglasnim aplauzom.

Publika je željno iščekivala beogradski “Strej dog”, koji je svojim melodijama naterao publiku na lagani, romantični ples. Svirali su duže nego što je planirano, a nekoliko puta su pozivani i na bis. Na kraju je Dukat Strej izveo i numeru koja još uvek nije objavljena i time stavio pečat na sjajan nastup. “Tribina mladih” je ponovo opravdala svoj naziv.

Usledila je pauza, a nakon nje Goribor. Velika sala Kulturnog centra je bila suviše mala da primi sve obožavaoce ovog poznatog benda iz Bora. Oni koji nisu uspeli da uđu pratili su direktan prenos koncerta na “Tribini mladih”, a svi zajedno su uživali u dubokoumnim tekstovima i kvalitetnim aranžmanima “goriborske” muzike.

Pre navedenih koncerata sugrađani su imali priliku i da čuju predavanje “SevdahLab: Poezika sevdaha”, koju je uz projekciju i zvučne primere izveo muzičar i vrhunski poznavalac sevdaha, Damir Imamović iz Bosne i Hercegovine.

Osim scenskih nastupa, ovaj umetnik osmislio je interaktivni projekat “SevdahLab”, koji predstavlja putujuću labaratoriju sevdaha. On u neposrednom razgovoru sa publikom, ali i kroz primere, prikazuje istoriju i estetiku bosanskih sevdalinki.

„Tradicionalnom muzikom, tačnije sevdahom, bavili su se teoretičari koji su izučavali tekstove, ali i oni koji su se bavili instrumetalnno-vokalnim delom. Zbog toga je nastao interesantan fenomen, da se uz identičnu melodiju mogu čuti potpuno različite pesme. Na taj način može da se vidi kako su tada funkcionisali akademski krugovi, razdvajajući muziku od teksta i delili jednu umetnost od druge.“ – počeo je Imamović, objašnjavajući zašto je odlučio da se bavi sevdahom i da ga istražuje kao jedinstveni žanr.

Ovaj poznavalac sevdaha se za savremenu i zavičajnu muziku zanimao od malena, ali u celosti joj se predaje nakon završetka svojih studija. Tako je sa kolegom Farahom Tahirbegovićem priredio monografiju pesama Zaima Imamovića, svog dede, za kojeg se smatra da je bio jedan od najznamenitijih pevača sevdalinki u istoriji ovog žanra. Objašnjavajući istorijski tok ove muzičke vrste, Imamović je rekao da su se u početku sevdalinke pevale kao priče, a nešto kasnije više se obraća pažnja na melodiju i na kraju na sam glas koji ima interpretator.

„Mi danas poznajemo muziku, melodiju sa tekstom, kao red lepih stihova. Pesme su nekad bile jedinstveni fenomeni, bile su puno duže. Bile su prave priče u kojima su se opisivali događaji, njima su učili decu istoriju nekog naroda i religije. Jedna pesma sastojala se iz dosta funkcija koje su nešto ispunjavale, dok su danas one isparcelisane. Kada je melodija u pitanju, uticaj orijentalne muzike svakako je važan. Uticaj „Ezana“ u islamskoj religiji inkorporirao je muziku u pozivu na molitvu. Tako je ova vrsta muzike, gde je bila Otomanska imperija, uticala na muziku i pojavljivanje drugačije vrste melodije. – objasnio je Imamović, dodavši da je pažnja na glas izvođača usmerena tek kada su se u Evropi pojavile gramofonske ploče.

Kroz strastveno istraživanje tradicionalne bosanskohercegovačke muzike, Damir Imamović utemeljio je lični pečat u savremenom sevdahu. Tako je u nebrojenim susretima sa istaknutim pevačima, autorima i instrumentalistima ove muzičke forme, proširivao postojeće i otvarao nepoznate horizonte. Na taj način on je uklonio predrasude i stereotipe, obogaćujući svoj reportoar, te svojim interpretacijama formirao poseban stil savremene sevdalinke.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja