Плодотворна дебата о левичарским идеологијама на „Трибини младих”

query_builder

Трибина „О левичарским идеологијама” одржана је у среду, 31. jануара, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

У највећој мери, левичарска идеологија је социјализам са разним манифестацијама кроз историју два века унатраг. Притом, додао је Слепчев, треба поменути историјски догађај који је променио ток историје како у корпусу практичко-филозофских дисциплина, тако и на пољу саме друштвености и политике као такве. Реч је о Француској грађанској револуцији која је представљала тектонски поремећај на политичком тлу Европе, а имала је за циљ да збрише стари поредак и утицај Римокатоличке цркве у Западној Европи.

Француска грађанска револуција донела је и чувену поделу на левицу и десницу, мада она суштински у том тренутку није значила ништа више од положаја столица у француском парламенту и од тога где је представник којег сталежа седео те 1789. године на Великој народној скупштини.

У 19. веку долази до убрзаног индустријског развоја Западне Европе, одвијају се велике миграције на релацији села‒градови, сеоска сиротиња хрли у градове тражећи посао и опет на крилима Француске револуције почињу да заживљавају социјалне теорије које су, пре свега, утемељене на економском корпусу. Дакле, индустријски развој је повећао присутност радништва у градовима.

У таквим окружењима јавио се низ теоретичара и мислилаца од којих је већина учествовала у политичким борбама, а појављују се и обриси социјалистичке идеологије. Крај 19. века донео је поделу на левицу, десницу и центар. Водећи мислиоци социјализма, од којих је практично све кренуло, били су Франсоа Бабеф, који је живео на прелазу из 18. у 19. век и био је екстремни бранилац радикалне борбе за радништво, и Енглез Роберт Овен, индустријалац.

Овен је био врло занимљива личност, један од утемељивача филозофије социјализма и један од првих људи који су заговарали синдикално организовање међу радништвом. Он је у својим фабрикама покушао да спроведе у дело идеје које је заговарао, што је, мора се признати, био поштен чин. Други Француз – Шарл Фурије, постао је познат по томе што је први увео појам „феминизам”, употребивши га 1837. године.

Вододелницу представља појава Карла Маркса, што значи да социјалистичку теорију можемо да посматрамо до Маркса и после њега. Умео је да искористи све околности и да своју теорију пласира на прави начин. Кроз критику капитализма, Маркс је увео појам научног социјализма, а све претходнике сврстао je у социјалне утописте.

 Ову идеологију, закључио је Слепчев, одређује космополитизам, јер сви социјалисти „јашу” на Марксовој тези да радништво нема нацију, сви радници су браћа, а човек је грађанин света.

1Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language