Otvaranje izložbe MORALNI EGZORCIZAM, TEMORI DOLLS, autorke Sanje Poštić

12/09/2014

Svečano otvaranje izložbe MORALNI EGZORCIZAM, TEMORI DOLLS, autorke Sanje Poštić je 15. septembra u 19 časova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra , Bulevar Mihajla Pupina 9.

Sanja Poštić je završila Master iz digitalnog dizajna, Interfejs dizajn. Dobitnik je „UXgate 2009“ glavne nagrade za dizajn. Prvi ručno šiveni radovi Sanje Poštić, koje je nazvala „Temori dolls“ nastali su 2008. godine. Projekat „Temori dolls“ je inspirisan crtežima drugih umetnika, poznatim scenama iz filmova, remek delima istorije umetnosti, samim ličnostima umetnika-teoretičara koji su u prošlom veku drastično uticali na shvatanje umetnosti, ali i pojavama iz domena popularne kulture, tradicije, etnografije, svakodnevnog života.

„Šest godina nakon početka izrade svojih Temori dolls i izložbi u Koreji, Južnoj Africi i Srbiji, Sanja Poštić izlaže svoje najnovije radove na trećoj samostalnoj izložbi, ovog puta pred novosadskom publikom. Umetničke lutke (eng. Art Dolls) su u našoj sredini izuzetno retko korišćene kao umetnički jezik, iako su različite drevne i ne-industrijske tehnike njihove izrade rasprostranjene kroz istoriju i društva širom sveta: šivene ili mekane lutke (eng. sewed, soft dolls), primitivne lutke načinjene od drveta, kostiju, slonovače, voska, kukuruzovine, filca, predenog pamuka ili pamučne vate, lutke i figure napravljene od papirne kaše ili brašnom/tutkalom lepljenih slojeva papira (fr. papier-mâché), figure i maske načinjene od slojeva papirusa i lanenog platna (eng. cartonnage), gipsane i glinene oslikane lutke itd. One su kroz istoriju i različite kulture bile namenjene prvenstveno deci kao igračke, ali i kao pratioci prerano umrlog deteta na drugi svet, ili korišćene u različitim svetkovinama, poput latino-američkog Dana mrtvih (šp. Día de Muertos), ili u obredima divinacije i različitim magijskim ritualima…

… Sanja svoje radove označava šifrom TDn, i do sada ih je napravila stotinjak. Radovi u kojima se njene lutke sreću sa smrću u umetnosti su: TD93:Qvo Vadis Domine?, TD92:Joan of Arc, TD91:Lady Marina, TD90:John Doe underneath, TD89:Santa’s last days, TD82:Life does survive – Guillotine, TD80:There’s always room for two, TD69:Fountain, TD63:Informal scare, TD60:MR, TD50:Piano death, TD48:Shoot , TD42:La Mort de Marat, TD30:Afterlife/Resurrection, T16:Killer art scene, TD9:Afterlife in colors i TD7:Afterlife. Kako je moguće upotrebiti nešto tako nežno i delikatno, kao što je to mekana lutka nalik dečjoj igrački, u prikazu tako grube i surove teme kao što je nasilna smrt? Setimo se da plišane mede i zečevi nisu bilo kakve igračke, one su Igračke sa velikim I, za čedno dete (otuda čedo), u uzrastu pre nego što se kod njega razdvoje rodna od polnih obeležja: plišanim medvedićima se podjednako igraju deca i muškog i ženskog pola, pre nego što ih okruženje preusmeri ka rodnim ulogama i igranju sa Action Man lutkama za dečake, ili Barbie Girl lutkama za devojčice. Taj intencionalno konstruisani procep je jedno od izvorišta snage i kvaliteta radova Sanje Poštić. Istovremeno prisutan nesklad upotrebljene forme i iskazane ideje predstavlja jednu vrstu sublimne aporije ili paradoksalne antinomije, nešto što je istovremeno i divno i užasno, nemoguće mesto i neodrživo stanje. Neme lutke koje učestvuju u brutalnim prizorima, “sakriveno otkrivaju” tajne neshvatljivog prelaza iz jednog stanja (bezbrižnosti, blagostanja, života…) u drugo (stresa, bolesti, umiranja…), trenutke i mesta u kojima nevinost i krhkost onog od čega smo sazdani puca pod naletima beskrupulozne manipulacije idejama, željama, osećanjima i ljudima, čak i onim bićima koja su nam najbliskija (pogotovo njima)…”

 (iz teksta za katalog, Staniša Dautović)

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja