Омаж великом писцу: „Употреба човека – 15 година од смрти Александра Тишме”

query_builder

Поводом 15 година од смрти књижевника и академика САНУ Александра Тишме (Хоргош, 16. јануар 1924. – Нови Сад, 15. фебруар 2003. године), у среду 14. фебруара 2018. године у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада приређен је омаж Тишми и промоција књиге Употреба човека.

Учествовали су: Бора Бабић, директорка издавачке куће „Академска књига”, Андреј Тишма, председник Управног одбора Фондације „Александар Тишма”, Драган Станић, Горана Раичевић, Владислава Гордић Петковић, Владимир Гвозден, Фрања Петриновић и Ђорђе Деспић. Домаћин промоције био је Недељко Мамула, уредник књижевног програма у КЦНС-у.

Присећајући се Тишме, писца који је по општем мишљењу у својим делима најупечатљивије описао Нови Сад, председник Матице српске, проф. др Драган Станић рекао је да је Тишма у Матици провео дужи низ година, почевши од 1949. године.

Станић је казао да је било сјајно бити Новосађанин у време када су овим градом шетале такве величине као што су Александар Тишма и Бошко Петровић, када су Новосађани могли да их срећу на улици, да попричају с њима. То је био доказ да Нови Сад није варошица, већ град који има сјајан културолошки континуитет од 18. века и Орфелинових дана, па до данас.

– Тишма је писац који је направио књижевни мит о Новом Саду. Док читате његова дела, можете у потпуности схватити историју града, сву његову сложеност, прожимање различитих култура, разних народа и конфесија. Тишма је уз то писац који је кроз Нови Сад и шире најпотпуније показао како функционише средњеевропска културолошка шифра – рекао је између осталог Станић.

Проф. др Горана Раичевић, уредница едиције „Целокупна дела” у „Академској књизи”, казала је да је реч о специфичном писцу који је вечита и велика тема.

По оцени проф. др Владиславе Гордић Петковић, Тишма није само име Новог Сада, него и шире литерарне територије. Она је најавила установљавање међународне књижевне награде, намењене афирмисаним писцима, која ће носити име Александра Тишме.

Историчар књижевности Владимир Гвозден подсетио је да је Холокауст био тема примарна за Тишмино обимно књижевно дело. Пре деведесетих година Тишма је отворио неке од најосетљивијих тема у вези са Холокаустом.

Књижевни теоретичар и професор Филозофског факултета у Новом Саду, Ђорђе Деспић скренуо је пажњу и на Тишмину поезију, за коју је карактеристично да није поетика сентимента, него аналитички рационална.

Књижевник и књижевни критичар Фрања Петриновић сматра да је, поред Холокауста и насиља 20. века, једна од кључних Тишминих прозних тема, која је мучила његове јунаке, било „одсуство легитимности и нека врста нелегалности у овом свету”.

Пишчев син Андреј Тишма, председник Фондације „Александар Тишма”, која је основана 2016. године, рекао је да је њена мисија афирмација, популаризација и проучавање дела и личности књижевника и академика Александра Тишме.

Седиште Фондације је у „Академској књизи”. Директорка ове издавачке куће Бора Бабић казала је да је „Академска књига” објавила многа дела, али да је најпоноснија на сабрана дела Александра Тишме која садрже 17 књига.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language