Predavanje književnika, diplomate i političkog emigranta Tomislava Sunića na temu „Opadanje u istorijskoj perspektivi, od Juvenala, Špenglera do savremenog liberalizma: religija progresa kao pokretač društvenog rasula” održano je 14. decembra u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada.
Tomislav Sunić je doktor političkih nauka, nekadašnji disident, filozof, istoričar, autor brojnih knjiga objavljenih na nekoliko jezika, prevashodno i sa najvećim interesovanjem, kako je i sam istakao, okrenut filološkim pitanjima. Otuda ne čudi što je predavanje otpočeto etimološkom i semantičkom analizom pojma dekadencija koji se, posmatran u dijahroniji, može pronaći još kod Juvenala, Monteskjea, a često se sreće i dovodi u vezu sa francuskim simbolizmom i dekadentnom poezijom Bodlera, Verlena i drugih „ukletih pesnikaˮ. Sama reč beleži široku upotrebu, dok se Tomislav Sunić bavi njenim statusom kod kritičara liberalizma, onima koji zauzimaju „cikličan stav prema povijestiˮ, i koje, uslovno rečeno, možemo nazvati tradicionalistima i konzervativcima.
Sunić dalje prati opadanje, odnosno dekadenciju, kod rimskog pesnika Juvenala kroz dve njegove satire, treću i desetu, pristupajući im kao alegorijama, što obezbeđuje povezivanje sa savremenim trenutkom. Jednako, kod Špenglera, „velikog protivnika liberalizmaˮ, traga za pokazateljima stavova radikalno suprotnih od dominantnih u Nemačkoj za vreme nacionalsocijalizma, naročito u vezi sa pojmom dekadentnog, te jasnim znacima uticaja Ničeove filozofije.
Predavanje je završeno izvođenjem zaključaka o prirodi savremenog liberalizma oličenoj kroz stavove o jednakosti svih ljudi i verovanje u večiti ekonomski rast, u čemu se upravo sadrži odgovor na pitanje samog predavača – zašto je liberalizam tako popularan danas. Govoreći o liberalnim načelima, Sunić poentira da ona zvuče idilično jer poručuju da „svako može da radi šta hoćeˮ, ali da je, posebno u sprezi sa slobodnim tržištem, iz ovoga potrebno izvući krajnje konsekvence – došlo je do trajne promene hijerahije vrednosti. Sunić je prisutnu publiku pozvao na diskusiju, a, kako je sklon literarnom izrazu, ujedno praveći lični otklon od „diktature konzumerizma savremenog svetaˮ, predavanje je priveo kraju rečima: „Ja razmišljam metaforički, ne matematički.ˮ
Ostavi komentar