Одржана Зелена дебата „И природа и друштво”

query_builder

 

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „И природа и друштво” одржана je у среду, 24. јануара, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица.

Ову, двадесету по реду Зелену дебату чиниле су две наизглед засебне програмске целине. У првом делу, аутор и модератор Данило Копривица подсетио је на најзначајније тренутке са претходних сесија и захвалио је проф. др Владану Поповићу и др Зорану Миланкову на изузетно запаженом излагању које је дебату „Хомеопатија и(ли) медицина” учинило најквалитетнијом и најпосећенијом у 2017. години.

Др Зоран Миланков, специјалиста оралне хирургије, хомеопата и истакнути члан Удружења за класичну хомеопатију „Ханеман”, велики је заговорник хомеопатије, али је као доктор класичне медицине свестан да код појединих стања пацијената њена неадекватна примена може више да штети него да користи.

Овом приликом др Миланков је упознао публику са резултатима студије тима аутора која у лабораторијским условима доказује утицај морфогенетског информационог поља фибробласта на здраве и на туморске ћелије. Он је потом објаснио шта се подразумева под правом хомеопатијом.

– Права хомеопатија подразумева да хомеопата пролази одређену обуку и да научи да ради посао хомеопате, односно, обучава се у класичној хомеопатији која има своје стандарде, удружења и сарадњу на светском нивоу, где практично представља неку врсту науке – објаснио је др Миланков и нагласио да је, за разлику од квазихомеопатије, хомеопатија настала пре око 200 година и потпора је класичној медицини.

У другом делу дебате, Копривица је најавио мини-серију дебата посвећену људима који су изабрали да им живот у природном окружењу буде свакодневица. У наредне две сесије, у фебруару и марту, биће речи о интересантним и успешним напорима трију породица. Прва је породица Крстић („Маринин и Вуков рај”), која је после многих путовања по свету за себе осмислила складан живот са природом код Хопова.

Друга породица, породица Ракарић, напустила је градску зону и своју оазу нашла у Раковцу на Фрушкој гори, а породица Ђуповац је за свој здрав начин живота изабрала село Јевремовац код Шапца.

У сва три случаја реч је о образованим људима који су, свако на себи својствен начин, пронашли мир и надахнуће за складан породични живот и успешан професионални рад.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language