Трибина „Живот помоћу штапа и канапа“ одржана je у четвртак, 25. октобра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. O овој теми говорили су: Жељко Ињац – главни уредник сајта Видовдан, Предраг Филиповић – медијски инжењер, и Филип Ђорђевић – психолошки саветник.
Oво предавање Ињац је отворио подацима да се народи готово целе Источне Европе, која чини приближно половину европског континента, не могу похвалити лагодним животом. Велика стопа незапослености и мале плате прожимају сe као лајтмотив овог дела света.
– Кроз историју ови простори су увек били мета великих империја – од Немачке, Турске, Аустроугарске, Русије до Француске и Енглеске. Зато државе које су заживеле на овом простору нису трајале дуже од 150 година и ниједна држава, изузев Пољске, није успела да опстане на дужи период и за то их не можемо кривити – сматра уредник портала Видовдан.
Значајно је истаћи да је комунизам у 20. веку, пред свој крај, већину тих држава довео до презадужености. То се покушавало решити отварањем за неолиберални капитализам који је још више увео те државе у дугове. Поред тога, поједина подручја Источне Европе била су и ратна попришта (СФРЈ, Украјина). Приметне су миграције у Западну Европу.
– С друге стране, када погледамо област културе или спорта, у њима доминирају управо представници Источне Европе – рекао је Ињац.
Психолошки саветник Филип Ђорђевић истакао је да у земљама Источне Европе, па и у Србији, хронично дуго опстају непостојање система који функционише и недостатак ресурса. Како реаговати?
– Постоје људи који „кукају“ јер нешто недостаје, и они који то све глорификују и тврде да тако баш и треба да буде. Наш циљ је да се сместимо негде између, у функционалну реалност. Већ дуго помоћу „штапа и канапа“ успевамо да ухватимо корак у многим областима – култури, науци, спорту – препорука је Ђорђевића.
Медијски инжењер Предраг Филиповић сматра да је, без обзира на околности, важно да ресурсе којима располажемо користимо на најбољи могући начин.
Учесници трибине на крају су навели овај пример: ако отворимо фрижидер и у њему немамо све жељене намирнице, треба да направимо ручак од оних којима располажемо и поједемо га с љубављу. Јер, енергетски потенцијал људи може да иде у три смера – летаргичном, деструктивном или прогресивном. А људски живот не треба да буде бара (колотечина), већ поток.
Остави коментар