Veliko interesovanje za tribinu „Kultura izražavanja na internetu“

18/10/2017

Tribina „Kultura izražavanja na internetu“ održana je u sredu, 18. oktobra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Pred brojnom publikom, među kojom su bili i učenici Smart gimnazije, govorili su: psiholog Aleksandar Šibul i glavni urednik sajta „Vidovdan“ Željko Injac.

Na tribini je bilo reči o uzrocima „hejtovanja“ i „flejmovanja“, kao i kulturi izražavanja na internetu, ali i o mogućnosti poboljšanja opšte kulture na tom mediju.

Virtuelna zajednica na internetu definisala je svoje društveno prihvatljive norme ponašanja kao internet bonton. Nažalost, društvene mreže, kojima je primarna uloga da okupljaju internet zajednicu s ciljem interakcije njenih članova, preplavljene su „hejtovanjem“ i „flejmovanjem“ ili u prevodu  – izlivima mržnje, netolerancije, vulgarnosti i vređanja.

Na početku predavanja, Injac je rekao da internet ima svoje prednosti i nedostatke. Nedostaci su u tome što je komunikacija tekstualna, te je teško izraziti emocije. Tekstovi se često pogrešno tumače, jer „emotikoni“ ne pomažu da se potpuno izrazi emocija u tekstu.

Injac je, zatim, dodao da se zbog navedenih nedostataka na internetu pojavljuje nekoliko vrsta „hejtera“. To su: obični „hejteri“, zatim  „trolovi“, “spameri“ i „flejmeri“. U poslednje vreme, „hejtovanje“ je postalo deo imidža. To su često ljudi koji su isfrustrirani, te namerno ostavljaju provokativne komentare. Trolovi  imaju potrebu da skrenu pažnju na sebe, a nastali su na internet forumima. Slično trolovima, spameri zatrpavaju nepotrebnim porukama neke diskusije. Najzad, flejmeri su internet korisnici koji ostavljaju zapaljive komentare pokušavajući da isprovociraju internet zajednicu da reaguje.

– Među svim nabrojanim grupacijama, postoje spontani, ali i organizovani hejteri koji namerno pišu provokativno u okviru organizovane kampanje. Moje lično iskustvo, kao urednika nekoliko sajtova i foruma, jeste da jedan deo hejtera može da se prevaspita i kultiviše i da vremenom postanu sasvim normalni članovi  internet zajednice. Međutim, ima i onih drugih koji dolaze sa zlom namerom. Odnos je, otprilike pola-pola – zaključio je Injac.

U nastavku tribine, psiholog Aleksandar Šibul rekao je da je uzrok „hejtovanja“ želja da se baci neka udica ili mamac, kako bi se izazvala reakcija, što često prelazi u vređanje. Ljudi koji dolaze s tom namerom na internetu, postoje i uvek će postojati.

     – Kako u realnom životu postoji hijerarhija, i na društvenim mrežama postoje grupe koje imaju vođe i sledbenike. Tako je u svakoj oblasti, jer apsolutna jednakost ne postoji. Svako od nas teži opstanku i samoostvarenju, a što smo uspešniji imamo više onih koji nam se dive. Kada vas neko slepo prati, to najčešće znači da nema svoje mišljenje. Znajte da će vas mrzeti posle par meseci, jer svaka krajnost u emocijama na kraju se  pretvara u svoju suprotnost. Što se neko više penje lestvicom uspeha, to će ga više mrzeti – rekao je Šibul i dodao da „hejtovanje“ na internetu ima svoje korene u nemogućnosti čoveka da se ostvari na određenom polju.

Internet je po Šibulu, anarhična, slobodna zona gde ljudi, skriveni iza ekrana, stiču hrabrost da nekom autoritetu u bilo kojoj oblasti kažu „Ma, hajde, o čemu ti to pričaš!“ Posredi je sklonost prema permanentnom kritikovanju i omalovažavanju. Zato naše ponašanje može da bude agresivnije na internetu, nego u realnim socijalnim kontaktima.

– Toga budite svesni, pa kada poželite da nekoga iskritikujete na internetu, najpre se zapitajte: Da li bih tom čoveku imao snage da to kažem i u lice?“ – savet je koji je Šibul uputio na kraju tribine.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja