Одржана трибина „Живот краљице Наталије Обреновић у Француској“

27/05/2019

Предавање „Живот краљице Наталије Обреновић у Француској“ одржана je у понедељак 27. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић, научни сарадник на Институту за политичке студије у Београду.

Наталија Петровна Кешко (1859–1941) рођена је у Фиренци. Отац јој је по пореклу био из Русије, а мајка из Молдавије. После губитка родитеља, мајора Кешко и кнегиње Стурдзе, будућа српска краљица је са братом и две сестре одрасла код тетке кнегиње Муруси у Одеси. Наталијин круг обухватао је образоване и угледне људе Одесе. Завршила је девојачку школу у интернату за ћерке аристократа у Паризу. Овим се трајно везала за француску културу.

Наталијин живот је увек био судбински везан за Француску – у Паризу се и упознала са својим супругом Миланом, коме је родила два сина Сергеја (преминуо непосредно након рођења) и Александра (последњег владара династије Обреновић на српском престолу) – рекла је Колаковић.

По доласку у Србију, краљица Наталија је настојала да унесе дух модернизације у српско друштво. Сачувана документа говоре и о њеном мешању у политички живот земље, при чему се одлучно супротстављала аустријским утицајима. Имала је и веома истакнуту улогу у друштвеном животу земље, посебно Београда. Подржавала је тада актуелне европске обрасце о улози жене у друштву.

После развода од краља Милана 1888. године, живела је у иностранству, а најдуже се задржала у Бијарицу, малом француском граду. Са сином Александром се виђала ретко, а после нагодбе краља Милана са радикалима да напусти земљу уз значајну новчану надокнаду 1889. године. По краљевој жељи била је и протерана из Србије 1891. године.

У Бијарицу и Паризу краљица Наталија се повезала са угледним личностима. Дане у Француској проводила је окружена родбином, дворским дамама и новим пријатељима који су радо долазили у њен дом. Драга Машин је као дворска дама проводила време са краљицом Наталијом, а захваљујући помоћи српске краљице школовала је и своју сестру у једном од тамошњих интерната. Управо у Бијарицу, приликом једне посете краља Александра, дошло је до зближавања између дворске даме Драге Машин и српског владара.

Сећање на Наталију Обреновић и данас је присутноу Бијарицу, у њену част су назване терме, на зиду урбане четврти исписано је име српске краљице, док се у градском музеју Бијарица чувају лични предмети и фотографије краљице Наталије – објаснила је Колаковић.

У време Анексионе кризе, Балканских ратова и посебно Великог рата, краљица Наталија је и током живота у Француској била везана за српски народ. У време Великог рата учествовала је у добротворним акцијама за помоћ српском народу, а забележено је и да је посредовала у успостављању дипломатских контаката. Помагала је српске ђаке и студенте који су се после слома Србије нашли на школовању у Француској.

Последње две деценије живота су јој протекле скромно, у разговору са калуђерицама и шетњама Луксембуршким парком. Преминула је 5. маја 1941. године у Паризу. Сахрањена је на старом гробљу Ларди код Париза.

У Србији је вео заборава прекрио и значајан податак да је сав иметак оставила Универзитету у Београду. Тек у последњих неколико година оживљава сећање на прву српску нововековну краљицу, а удружења Срба из Француске почела су да посећују њен гроб – закључила је Колаковић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања