Одржана трибина „Зашто се после великих празника осећамо празно, потиштено и депресивно?“

15/01/2019

Занимљива трибина са актуелном тематиком „Зашто се после великих празника осећамо празно, потиштено и депресивно?“ одржана је у уторак, 15. јануара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. О овој теми говорили су: Жељко Ињац – главни уредник сајта Видовдан, Предраг Филиповић – медијски инжењер, и Филип Ђорђевић – психолошки саветник.

Многобројна истраживања показују пад расположења људи непосредно после великих празника. Психотерапијска пракса препознаје ту тенденцију и код нас. Људи пред велике празнике сумирају претходни период и најчешће га негативно оцењују, доносе нове, мегаломанске и перфекционистичке одлуке и потпадну под еуфорију празника.

На самом почетку предавања, Ињац је рекао да су у далекој историји празници били везани за религиозне култове и имали су много јаче утемељење.

– Разлика између дочекивања и испраћања празника у религиозним култовима у односу на данашње секуларно друштво је прилично велика. Људи који дочекују Божић и Ускрс припремају се за те празнике постовима. Они улажу нешто да би дочекали те празнике промењени. Ми који чекамо Нову годину или рођендан, после тих празника осећамо се најчешће депресивно због неостварених планова које смо пред себе били поставили – рекао је Ињац.

 Комерцијализоване празнике прате и колективна еуфорија и размена емоција. Приметно је појачавање те еуфорије, људи се у том моменту зближавају, она их понесе. Међутим, када прође празник, јењавају честитања и контакти, јавља се осећај празнине.

По мишљењу психолошког саветника Филипа Ђорђевића, показатељ да постпразнична празнина и тескоба заиста постоје јесте да се „људима који се баве психотерапијом у овом периоду усијају телефони“.

У људској природи је да има подједнаке услове живота и да се они не мењају нагло, јер човек мора да се адаптира на сваку промену, макар то била и само промена временске зоне. Постпразнично стање је пошаст западног света. Истраживања показују да постоји повезаност између осећаја усамљености током године и постпразничне депресије.

Људима који се осећају усамљено током године празници дођу као компензација, као јединствена прилика да буду препознати – непрестано им стижу честитке, обасути су пажњом. Али, проблем је што ти празници престану.

Предраг Филиповић, медијски инжењер, осврнуо се на чињеницу да се током празника уноси много већа количина хране и тада долази до повећаног лучења ендорфина (хормона среће) који чини да се осећамо еуфоричније него иначе.

Учесници трибине саветују да се сумирање остварених резултата у години која истиче и планови за наредну годину праве „хладне главе“. Празници служе за то да не постављамо циљеве, да се мало одморимо, да будемо „деца“, гледамо филмове који нас враћају у прошлост, једемо омиљену храну…

Ако пак то не урадимо, него себи зацртамо да од 1. јануара „окрећемо нови лист“, ето постпразничне депресије већ од 15. јануара.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања