Održana tribina „Vojna saradnja Francuske i Srbije: nasleđe jugoslovenskog perioda i izazovi budućnosti“

16/01/2020

Tribina „VojnasaradnjaFrancuske i Srbije: nasleđejugoslovenskogperioda i izazovibudućnostiodržanaje u četvrtak 16. januara u klubuTribina mladihKulturnogcentraNovogSada. Autor i predavač bila jedrAleksandraKolaković.

Autorka je predavanje počela podsećanjem na prošlogodišnju posetu Srbiji francuskog predsednika Emanuela Makronai njegovog nastojanja da obnovi sećanje na staro savezništvo – „bratstvo po oružju“ iz doba Velikog rata (1914–1918).

Makron je posetio Groblje oslobodilaca Beograda i odao počastsavezništvu na grobu Milunke Savić. Potom je na Kalemegdanu održao emotivan govor, u značajnom delu na srpskom jeziku, pored Spomenika zahvalnosti Francuskoj.Posetu su pratili i potpisani zvanični bilateralni sporazumi između dve države, među kojima jedan deo obuhvata i vojnu saradnju.

Istoričari i poneki zaljubljenik u istoriju podsećali su da je vojna saradnja dve države počela dolaskom Ipolita Mondena u Kneževinu Srbiju još sredinom 19. veka.Kakav je istorijat, a zatim i pravac budućegrazvoja vojne saradnje Francuske i Srbije?U Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca (Kraljevini Jugoslaviji) bio je primetan preovlađujući politički, ekonomski i kulturni uticaj Francuske.Odražavao se i na vojnu saradnju koja je baštinila tradiciju zajedničkog ratovanja.Oficiri kraljevske vojske su odlično govorili francuski jezik, koristili su francusku vojnu literaturu i opremu.

U novoj državi se usvaja i „moderniji“ francuski pristup vojnoj doktrini značajna je uloga pešadije i artiljerije, a posebno se vazduhoplovstvo na osnovu tradicije, ratnog plena i nabavki razvijalo po francuskom modelu.U Višoj tehničkojvazduhoplovnojškoli u Parizu usavršavaose najveći broj naših pilota i inženjera.

U prvim godinama posle rata, Kraljevina je nastojala da kroz dobijanje francuskih zajmova ojača naoružanje, ali je zbog slabosti francuskog kapitala jačanja nemačkog ekonomskog uticaja i međunarodnih odnosa dolazilo do problema tokom čitavog međuratnog perioda.

  Od 1928. godine počeli su da stižu francuski instruktoristažeri sa zadatkom da obuče vojsku Kraljevine u korišćenju prislušnih goniometara, artiljerijskom gađanju i kontroli gađanja u saradnji sa avijacijom. U predvečerje Drugog svetskog rata francuski uticaj je bio snažan u svim segmentima, pa i vojnom, ali je rat doneo i nove izazove u francusko-srpskoj saradnji i diplomatskim odnosima.

Na osnovu Sporazuma u septembru 1953. iz Francuske je stiglo 25 aviona F-47D Tanderbolt koje su jugoslovenski avijatičati prozvali Francuzi. Posle posete Hruščova Beogradu 1955. godine, u zenitu Hladnog rataJugoslavija se opet okretala vojno-ekonomskom približavanju Istoku.

Posle ratova devedesetih godina i NATO agresije 1999. godine, kada su francusko-srpski diplomatski odnosi ušli u lošu fazu, bilo je potrebno više od tri decenije da se ponovo pokrene pitanje unapređenja bilateralnih odnosa Francuske i Srbije.

Sporazum potpisan u okviru posete predsednika Makrona Srbiji najavaje novog poglavlja saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti Francuske i Srbije. U skladu sa novom strategijom Francuske za zapadni Balkan, koja je objavljena 2019. godine, očekuje se da se više pažnje posveti operativnoj saradnji između dve zemlje, a u junu 2020. godine biće održana zajednička vežba francuske i srpske vojske.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja