Tрибина „Верски идентитети на Балкану“ одржана је у среду 3. априла у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.
Религијско-конфесионални идентитети на Балкану, у контексту деловања геополитичких интереса, прете да и у будућности генеришу нове сукобе. Конфликтни потенцијал ових идентитета је прилично велики,јер су они дубље фундирани у идентитетско ткиво верске популације.
На почетку трибине, Деспотовић је казао да су идентитети, поготово у 20. и 21. веку, постали једна од најзначајнијих тема, не само у научним расправама већ и у реалном животу. Уједно, они су једно од главних средстава специјалног рата који се деценијама уназад води, нарочито на просторима Балкана.
– Идентитети су постали посебно значајни онда када су почеле да настају модерне европске нације у 19. веку и када су оне фактички преузеле простор онога што су вековима пре тога попуњавали религијски, односно конфесионални индентитети у Европи – објаснио је Деспотовић.
У том сегменту, Балкан је постао веома специфичан. Три појма је могуће везати за овај просторно – територијални феномен: први је географски (Балканско полуострво), где су постојали разни спорови које су му границе. Други је Балкан, који се много чешће користи и има цивилизацијско-културолошко значење које често добија пежоративан облик, не само када су локални народи и националне заједнице које се на њему налазе у сукобу, него и са становишта западноевропске цивилизације која га је и конотирала као посебно цивилизацијско подручје.
Трећи појам, казао је Деспотовић у наставку, јесте појам балканизације. Уведен је у геополитику да би објаснио стање процеса на том просторном захвату у последњих неколико векова. Посматра се у три сегмента: простор етно–територијалне расцепканости, затим простор етничких сукоба те простор интензивног мешања и интервенције ванбалканских сила.
Простор Балкана је био погодан за сукоб религија и мисионарење, на коме се спроводила верска конверзија и наметао нови верски идентитет, а све у циљу не само верских елита него и за потребе политичких и етничких елита самог региона и ванбалканских сила, које су имале своје интересе на Балканском полуострву.
Верске различитости у балканским условима постају значајне, па чак и доминантне када се у периодима већих геополитичких прекомпозиција простора или економско-политичке дестабилизације створе неопходне околности за испољавање њихове експлозивности и демонстрацију разорног потенцијала конфликтности.
– Верски сукоби су сукоби најбројнији у историји човечанства, а не само на Балкану. Вере и религије саме по себи имају висок степен нетолеранције и искључивости. У том сегменту биле су погодно тло да их користе и верске, али и политичке елите – закључио је Деспотовић.
Остави коментар