Održana tribina „Velike sile i Oktobarska revolucija u Rusiji 1917. godine “

Održana tribina „Velike sile i Oktobarska revolucija u Rusiji 1917. godine “

Tribina „Velike sile i Oktobarska revolucija u Rusiji 1917. godine“, održana je u sredu 11. oktobra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.

Na početku tribine, Graovac je podsetio da su još od antičkog perioda mnogi filozofi uporno tragali za formulom kojom bi uredili međuljudske odnose kako bi oni istovremeno bili odraz stabilnosti, ali i podsticaja prosperitetu celokupnog čovečanstva.
– Teoretičari države i društva bili su kreatori epohalnih promena, nastalih na njihovim proklamovanim načelima. Ponekad bi se te promene relativno bezbolno izvršile, evolutivnim putem, ali mnogo češće rušenje starog i uzdizanje novog poretka zahtevalo je pokrete masa, oružje i nasilje – rekao je Graovac.
Pod uticajem filozofa prosvetiteljstva, krajem 18. i početkom 19. veka, odigrala se najveća i najpoznatija revolucija – Francuska revolucija (1789 – 1799). NJena proklamovana načela postala su uzor za sve one koji su decenijama, pa i vekovima, posle sanjali radikalne promene i u svojim društvima. Naravno, njih je bilo mnogo, pa su 19. i 20. vek bili obeleženi brojnim pokušajima nasilnih promena društvenih poredaka, upravo nastalih po ugledu na veliku Francusku revoluciju.
Ipak, ono što je zadesilo carsku Rusiju u februaru i oktobru 1917. godine, po dalekosežnosti posledica, prevazilazi sve slične događaje koji su se i pre i posle odigrali.
– Rusija je tada bila supersila, jedna od najvećih država u geografskom smislu, peta industrijska sila sveta. Bila je apsolutistička monarhija na čelu sa carem Nikolajem Drugim Romanovim – objasnio je Graovac.
Međutim, Boljševička ili Oktobarska revolucija (7. novembra 1917. – 8.novembra 1917.) u potpunosti je promenila karakter jedne od najmoćnijih država tog vremena. Omogućila je primenu levo – radikalnih ideologija u tadašnjem ruskom društvu, a na međunarodnu političku scenu iskoračila je nova imperija, komunistička, željna da svoj kulturno-politički obrazac nametne ostatku čovečanstva.
– Veoma uticajna ličnost svakako je bio Aleksandar Pavrus, rodom iz Rusije. Poprilično kontroverzan. On je veštački izazvao nestabilnost ruske rublje, preko štampe je podgrevao netrpeljivost prema ratu i organizovao je štrajk na ulicama potplaćujući radnike – objasnio je Graovac.

Oktobarsku revoluciju su predvodili Vladimir Iljič Lenjin, koji je došao iz Švajcarske i boljševici, zajedno sa menjševicima, levim socijalistima – revolucionarima i anarhistima. Bila je to prva marksističko – komunistička revolucija u istoriji.
Najvažnije revolucionarne aktivnosti u Petrogradu, tadašnjoj prestonici Rusije, su bile pod komandom Petrogradskog sovjeta, na čijem je čelu bio Lav Trocki (koji je bio novinar u Americi). Revolucija je bila reakcija na napore koji su bili stavljeni na carsku Rusiju kao rezultat Velikog rata. Zbacila je Rusku privremenu vladu, što je dovelo do Ruskog građanskog rata, koji je pratio osnivanje Sovjetskog Saveza 1922. godine. Međutim, kako je dalje objasnio Graovac, Oktobarska revolucija je specifična zbog još jednog važnog segmenta:
– To je, verovatno, prva revolucija koja nije finansirana i inicirana u Rusiji, već u inostranstvu, u skladu sa interesima drugih država i meritokratski uređenih socijalnih grupacija. Ona je postala model po kome su velike sile na jedan prikriven način nametale svoje interese manjim državama kroz ceo 20., ali i 21. vek – naveo je Graovac.
Oktobarska revolucija, zaključio je na kraju Graovac, može da bude jedna vrsta pouke. Zbog toga je vrlo važno voditi računa o državnim i nacionalnim interesima i ne dozvoliti da spoljni uticaji pokušaju da diktiraju vlast. U protivnom, može se ponoviti ukrajinski scenario ili arapsko proleće.