Održana tribina „Vek Evrope od Baltika do Jadrana“

27/11/2019

U okviru ciklusa Razgovori o geopolitici, tribina „Vek Evrope od Baltika do Jadrana“ održana je u sredu 27. novembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

Ideja o Evropi od Baltika do Jadrana različito se imenovala  u proteklih sto godina. U osnovi, predstavljala je jedan konsekventan geopolitički strateški koncept, prvenstveno anglosaksonske, a kasnije angloameričke strategije u Evropi.

Ovaj pojam, objasnio je Vukašinović, prvi put se pojavio u 1919. godine u knjizi Britanca Halforda Džona Mekindera, osnivača  moderne geopolitike i autora dela Demokratski ideali i stvarnost, koje je nastajalo uporedo sa tzv. Versajskom mirovnom konferencijom 1919. godine na kojoj je glavna tema bio evropski posleratni poredak.

Na toj konferenciji su prvenstveno Englezi i Amerikanci uspeli da nametnu svoju političku mapu evropskog ustrojstva, koja će kasnije izazvati velike frustracije prvenstveno u Nemačkoj.

– Mekinder je 1904. godine napisao osnovni geopolitički tekst Geografska osovina istorije, u kom je objasnio osnovni zakon geopolitike. Suština je u tome da je istorijski proces zapravo sukob dva geopolitička principa: pomorskog (atlantističkog) i kopnenog (kontinentalističkog) – rekao je autor tribine.

Mekinder je u geopolitički rečnik 1904. godine uveo dva pojma koja su opstala do danas – „srce sveta“, koji je identifikovao sa Rusijom i „svetsko ostrvo“ (ceo evroazijski kontinent). On je promišljao i o Čehoslovacima (Bohemima) i iz tog njegovog ogleda nazire se zašto je nastala država Jugoslovena. On govori o „jednom narodu tri plemena (Srba, Hrvata i Slovenaca). Zanimljivo je i da ovaj klasik britanske geopolitike ne koristi izraz država Srba, Hrvata i Slovenaca nego – Velika Srbija.

Kada je počeo Drugi svetski rat, centar Atlantizma se seli u Ameriku. Sovjeti, Amerikanci i Englezi su nominalni saveznici, jer svi kobajagi ratuju protiv Nemaca. Amerikanci naoružavaju i jedne i druge, jer im je u interesu da taj rat potraje što duže. Oni na tajnim sednicama Saveta za spoljne poslove obnavljaju ideju sanitarnog kordona (Mekinderova ideja iz 1919. godine) u okviru velikog projekta „Rat i mir“, čija je osnova da se na razvalinama poražene Nemačke spreči posleratni uticaj SSSR-a u Evropi.

Tim zakulisnim igrama bavila se profesorka Smilja Avramov u svojoj studiji o trilateralnoj komisiji. Ideja je, naime, bila da se stvori federalni savez od Baltika i Crnog mora do Jadrana. Mekinder je do svoje smrti 1943. učestvovao u radu Saveta koji je zasedao u Njujorku.

Za nas Srbe ključni je bio Preliminarni ugovor koji je 24. jula 1942. godine u Vašingtonu kralj Petar Drugi potpisao sa predsednikom Ruzveltom. U tom ugovoru izričito stoji da SAD dolinu Vardara i Morave smatraju koridorom od svog najvišeg bezbednosnog interesa u Evropi.

Za razumevanje karaktera Hladnog rata u Evropi i uloge koju su SAD namenile Jugoslaviji, veoma je važna 1948. godina. Ta uloga je identična onoj iz 1918. godine kada je Jugoslavija formirana i kada je Mekinder smatrao da ta država treba da bude antinemačka, a pokazalo se posle rata i – antiruska tvorevina.

Danas u jednom sasvim drugačijem svetu, čije karakteristike diktira proces globalizacije, područje nekadašnje „istočne Evrope“ dobilo je od 2015. godine prvorazredno značenje u okviru kineske koncepcije „Jednog pojasa – jednog puta“. Reč je o geoekonomskoj strategiji koja prostor od Baltika do Jadrana (uključujući Srbiju) uočava „kao jedinstvenu ekonomsku zonu.“

– U svemu tome pokazuje se da Srbija ima veoma važan geopolitički položaj. Mi smo favoriti Kineza i Rusa. Uz ogromne naše žrtve pokazuje se da smo mi Srbi bili na pravoj strani istorije. Istorija se, dakle, nije završila devedesetih, ona se nastavlja – zaključio je Vukašinović.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja