Održana tribina „Ukrajina: Taras Ševčenko i ideja nezavisnosti“

11/07/2019

Tribina „Ukrajina: Taras Ševčenko i ideja nezavisnosti“ održana je u četvrtak 11. jula u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Predrag Rajić, pravnik.

O verovatno najznačajnijoj ličnosti u novijoj istoriji Ukrajine Tarasu Grigoroviču Ševčenku (18141861) Rajić je u uvodnom delu predavanja naglasio da je reč o umetniku, naučniku i političkom delatniku. Ševčenko je rođen u kmetskoj porodici u selu Morinci (Kijevska gubernija u sastavu Ruske imperije). Vrlo rano ostao je bez roditelja, te je ostao sasvim sam. Služio je u lokalnoj crkvi i tu je uz pomoć sveštenika počeo da se opismenjava. Pokazao je veliki talenat za crtanje i slikarstvo, pa je upućen u Petrograd (danas Sankt Peterburg), sedište carske Rusije, gde stiče znanja iz slikarstva i upoznaje se sa poezijom.

Bio je slikar realista, inspiracija su mu bili ljudi i rado je slikao autoportrete. Inspiraciju je pronalazio i u prirodi i u zavičaju, slikajući po sećanju. Teško je reći da li je bio bolji slikar ili pesnik – kazao je Rajić.

Da pripada ukrajinskom narodu Ševčenko je počeo da shvata tridesetih godina 19. veka. Kod njega se tada javila ideja da se ukrajinski narod formira kao nacija pod uticajem talasa tadašnjih revolucionarnih događaja u Francuskoj.

Ševčenko je prvi put došao u sukob sa ruskim carskim vlastima četrdesetih godina 19. veka, kada je počeo da piše na ukrajinskom jeziku i da crta karikature članova carske porodice. Tih godina vratio se u svoj zavičaj i, kako je pisao, zatekao ga u veoma teškom stanju.

Zalagao se za socijalno i nacionalno oslobođenje Ukrajinaca i stvaranje zasebne države, oslobođene od kmetstva i ropstva kako bi svaki građanin imao priliku da nađe svoju sreću. To su bile veoma napredne ideje za to vreme i podneblje – ocenio je autor tribine.

Mit o Ševčenku kao velikom misliocu u njegovom zavičaju stvarao se već tokom njegovog života. Međutim, njegovo istupanje doživljavano je u ruskoj imperiji kao vrsta anarhizma. Zbog toga je poslat u izgnanstvo na Ural, uz zabranu da slika i piše. U teškim uslovima u progonstvu razboleo se i umro.

Na dan njegove smrti 10. marta, ukinuto je kmetstvo u ruskoj imperiji, što su Ukrajinci doživljavali kao božji znak, verujući da je svojom žrtvom doprineo da se baš na dan njegove smrti ukine kmetstvo. Danas se Ševčenko u Ukrajini doživljava kao nacionalni heroj.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja