Одржана трибина „Светосавски завет и југословенски мит – узлети и странпутице”

22/06/2018

Tрибина „Светосавски завет и југословенски мит – узлети и странпутице”, одржана je у петак 22. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.

Аутор je ставио акценат на југословенску идеологију и светосавски дух са објашњењем зашто је први био погрешан и погубан по српски народ и зашто је био суштинска негација православља и светосавског пута српског народа и српске државе.

Балабан је указао на то да код нас често долази до различитих тумачења термина завет и мит. Често се употребљава термин „косовски мит”, али људи блиски Српској православној цркви и хришћанској традицији радије кажу „косовски завет”.

За разлику од грчких митова, заснованих на божанствима која нису постојала, Косовски бој је истинит историјски догађај који је дао одређене поруке и зато је пригоднији термин  „завет”, док реч „мит” у вези са Бојем на Косову може да има и негативну конотацију.

По Балабановом виђењу, југословенски мит и данас постоји као модел размишљања. Идеја југословенства јавила се још у 19. веку и извориште је имала прво у Загребу, па тек онда у Београду.

У наставку трибине било је речи и о мотивима српске елите који су је инспирисали да прихвати пројекат стварања заједничке државе. Српска елита, рекао је Балабан, покушала је да створи оквир који ће обухватити већи део српског народа у једној држави. Наишли су на немачки концепт који се базира на језичком јединству, али се на крају испоставило да су религијски фактори много битнији од језичког јединства.

    Оценивши да се југословенски мит и косовски завет искључују, Балабан је рекао да се сматрало да ћемо временом, ако се створи заједничка држава јужнословенских народа, сви постати јачи и на основу тога почеће да се ствара заједничка југословенска нација, што се показало као неодрживо.

Српска елита између два светска рата потпуно искрено и наивно упустила се у ту авантуру, јер већ тада, на почетку, Срби су се одрицали читавог свог духовног „бекграунда” зарад југословенства.

    – Радили су то чак толико предано да Хрвати и Словенци нису могли да верују да је то могуће. Они су мислили да Срби њима натурају Југославију, а заправо желе велику Србију. Хрвати и Словенци нису се одрицали свог идентитета, а Југославију су доживљавали као транзициону државу после које ће формирати своју, засебну државу – закључио је Балабан.

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања