Održana tribina „Svetosavlje – nacionalizam ili duhovni pogled na svet“

21/03/2019

Tribina „Svetosavlje – nacionalizam ili duhovni pogled na svet“ održana je u četvrtak, 21. marta, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.

    Pre nego što se posvetio temi svog predavanja, Balaban se osvrnuo na činjenicu da tribine raznovrsnih tematika, koje se organizuju u Kulturnom centru Novog Sada od kada je direktor te ustanove Bojan Panaotović, beleže sve veće interesovanje i posećenost.

    Balaban je, zatim, pokušao da razjasni pojam svetosavlje. Pomenuo je teologa Justina Popovića (1894–1979), koji u vreme titoizma nije pristajao na kompromis sa ideologijom koja je negirala hrišćanstvo. Popović je definisao svetosavlje kao „pravoslavlje u srpskoj redakciji“. Dakle, pravoslavlje kako ga Srbi doživljavaju na putu koji je trasirao Sveti Sava.

U nastavku tribine, Balaban je rekao da je Sveti Sava (1175-1236) nameravao da život provede na Svetoj Gori, ali promisao Božja vratila ga je u Srbiju. Sa svojim bratom Stefanom, koga je lično krunisao, Sveti Sava je učestvovao u stvaranju srpske crkve i države.

– Sveti Sava je odredio taj put i nepobitno je rekao da Srbi pripadaju istočnom hrišćanstvu, da je njihova civilizacijska, kulturna i duhovna matrica vezana za Vizantiju, dakle za ortodoksno hrišćanstvo, i to i danas opredeljuje Srbe – rekao je Balaban.

Zbog sudbonosne uloge tokom borbe za određivanje srpskog narodnog puta, opredeljenja ka autentičnom stremljenju srpskog, pronalaženju njegovog identiteta i smisla – istorijskog, ali i nadistorijskog, Sveti Sava je danas često predmet sporenja i nerazumevanja i među samim Srbima, a naročito među strancima koji njegovo učenje karakterišu kao osnovu za sve srpske nacionalizme.

– Nacionalizam je reč i shvatanje modernog čoveka. Njegovo značenje je dobilo konačni oblik u Francuskoj buržoaskoj revoluciji kao izraz francuskog građanstva suprotstavljen plemstvu i sveštenstvu. Kasnije se širio po celoj Evropi imajući uglavnom pozitivnu konotaciju – objasnio je autor tribine i dodao da smo svedoci da je moderna istorija kod nekih naroda iznedrila pokrete koji su sopstvenu naciju postavili iznad ostalih.

Svetosavlje, zaključio je Balaban, ima duhovnu komponentu koja ga najbitnije određuje, ono je pre svega duhovni pogled na svet koji ne isključuje i svetovnost. Duhovno ne negira već prevazilazi svetovno, a samo vulgaran i manihejski doživljaj duhovnog može da pretpostavlja i tvrdi kako duhovno i svetovno jedno drugo isključuju.

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja