Трибина „Српска Војводина и Бахова Војводина” одржана je у уторак, 26. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.
Револуционарне тежње Срба и Мађара 1848. године у почетку су се потпуно подударале, али је убрзо дошло до раскола. У Сремским Карловцима је од 13. до 15. маја одржана Мајска скупштина на којој је проглашена Српска Војводина.
– Тим прогласом Војводина је, као посебна аутономна територија, обухватила: Срем са Границом, Барању, Бачку са Потиским дистриктом и Шајкашким батаљоном, те Банат са Границом и Кикиндским дистриктом. Митрополит Јосиф Рајачић је проглашен за патријарха, а за војводу је изабран пуковник из Огулинске регименте, искусни царски војник, Стеван Шупљикац – подсетио је на почетку трибине Савин.
Октроисаним аустријским уставом из марта 1849. године, Војводина није призната као посебна круновина. Угарска је подељена на војне дистрикте, из Војводине је изузета граница, а њен остатак је постао седми дистрикт на челу са царским комесаром – патријархом Рајачићем.
По завршетку ревoлуције, аустријски цар је 15. децембра 1849. донео Патент о оснивању Војводства Србија и Тамишког Баната. У састав те области ушли су Бачка и Банат без Границе, те само Румски и Илочки срезови из Срема. Војводство је изузето из Угарске и поверено аустријском Министарству полиције на управу.
Област Војводство Србија јесте била титуларно српска, али је „скројена” тако да су у њој Срби (укупно њих око 320.000) били тек трећи по бројности, после Румуна и Немаца.
Аустријски цар Франц Јозеф је себе прогласио за великог војводу Војводства Србије, а једини званични језик био је немачки. Период постојања Војводства Србије се у потпуности поклопио са апсолутистичким режимом аустријског министра унутрашњих послова Александра Баха.
Бахов период у Аустрији карактерише обрачун са традиционалним феудализмом. У самом Војводству је дошло до реформе управе. У тој ситуацији, како историчари кажу, Мађари су били очајни, а Срби разочарани.
Укинута је претходна мађарска администрација, а на подручје Војводства распоређен је енормно велики број чиновника, полиције, дојављивача, тзв. „шпицлова”. Српска штампа била је готово потпуно утихнула, забрањено је било помињање чак и почившег војводе Шупљикца, јер је то тумачено као подизање српског националног осећаја.
Уз све то, дошло је до великог сиромашења становништва. Франц Јозеф је 27. децембра 1860. потписао патент о укидању Војводства Србија.
Остави коментар