Tрибина „Србија и Русија у Првом светском рату – круна савезништва“, одржана je у четвртак 24. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.
Подсетивши да је овај месец обележила посета руског председника Владимира Путина Србији, Граовац је казао да је самим тим тема о историјату руско-српских односа поново интензивирана. У нашој јавности поново се постављало питање да ли су Руси наши искрени савезници, да ли је то наша реалност или наша митоманија.
– Први светски рат представља круну српско-руских односа. Српски народ је у највећој мери русофилски оријентисан, а српско-руске културне везе датирају још из средњег века. Чињеница је да су Срби и Руси увек били и политички савезници, да никада нису ратовали једни против других и да су готово увек били на истој страни – рекао је Граовац у уводном делу трибине.
У времену Петра Великог, када су српско – руски односи добили замах и када је херцеговачки Србин Сава Владиславић Рагузински упознао тог великог руског владара са српским питањем, створени су корени тог савезништва.
Почетком 20. века још увек су била свежа сећања на руско-турске ратове и руско-српско савезништво у њима, када је српски етнос и стекао своју независност у претпрошлом столећу. На врхунцу Јулске кризе 1914. године, у ноћи између 23. и 24. јула 1914. године, регент Александар Карађорђевић посетио је руску мисију у Србији. Послат је телеграм руском цару у коме се тражи подршка од њега. Император Николај Други је 30. јула дао позитиван одговор да Србија неће бити препуштена својој судбини. Русија је 1. августа ушла у рат за који уопште није била спремна. Српски народ никада не би смео да заборави руску помоћ и улогу Светог цара Николаја Другог у току Великог рата.
После пораза у Руско-јапанском рату (1904-1905) у Русији је покренута војна реформа, али она у тренутку када је почео Први светски рат није била завршена. У тако тешкој ситуацији Русија је покренула испоруку помоћи Краљевини Србији – најпре политичко-дипломатску, а убрзо затим и војно-хуманитарну.
– У тренутку када је почео рат, није постојао уговор о војној сарадњи између Русије и Србије, али наведена околност није омела знаменити историјски процес који је блискост ова два народа обликовао у грандиозну круну савезништва Великог рата, а која ће Србији донети њене најтрагичније и најславније дане – нагласио је Граовац.
У свим аспектима поменутих веза и помоћи Русије у Великом рату огледа се и лични ангажман који је у датим процесима пружио Свети цар Николај. Руски цар спасао је српски народ и његову „мртву војску“ после „Албанске голготе“ 1915. и 1916. године. Руси су ослободили Битољ и тако започели ослобађање наше поробљене отаџбине.
– Ни данас у 21. веку, ситуација није другачија. Једини ко безрезервно стоји уз Србију је Русија. Искренијег пријатеља у међународним односима немамо – закључио је Граовац.
Остави коментар