Održana tribina “Rusija u potrazi za „Pravoslavnom civilizacijom“ i srpski utisci“
Tribina “Rusija u potrazi za „Pravoslavnom civilizacijom“ i srpski utisci“ autora i predavača prof. dr Saše Markovića, istoričara, održana je u četvrtak 15. juna u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.
Marković je na početku predavanja podsetio na činjenicu da je način na koji je Sovjetski Savez nestao krajem prošlog veka, uslovio brojna preispitivanja svih krucijalnih stanovišta o identitetu ruskog naroda.
– Zapadni interesi umesto zapadnih vrednosti koje je Rusija u svojoj modernoj istoriji pokušavala da razume i da ih prilagodi sopstvenim prilikama, doveli su do nasrtaja prekomponovanih društvenih elita na položaje moći u novonastalim društvenim okolnostima – rekao je Marković.
Na taj način, formirano je društvo koje je počivalo na ideologiji socijal-darvinizma. Umesto da se uz podršku „slobodnog sveta“ ovo društveno prekomponovanje spreči, sasvim suprotno ono je stimulisano.
– Rusko društvo se našlo u agoniji negovanog socijalnog siromaštva za korist malobrojne „potrošačke“ elite. Ovaj neodrživ koncept doveo je do novih intelektualnih napora koji su iznova tragali za specifičnom ulogom „ruske ideje“ – objasnio je dalje Marković.
Neki od vodećih ruskih mislilaca, poput A.S. Panarina (1940–2003), nudili su odgovor u povratku na temeljne hrišćanske vrednosti, oličene u Bogočoveku Isusu Hristu i u obnovi duha prosvetiteljstva.
– Nacionalna ideja Rusije koja je doživela svojevrstan poraz, trebalo je da prevaziđe svoje tesne okvire i da se okrene ideji vaseljenskog spasenja koju nudi Isus Hrist, kao i da nosioci te ideje budu Rusi – objasnio je Marković.
Panarin je, kako je kazao autor ove tribine, tada isticao da Rusija treba da ima u budućnosti strateške saveznike u azijskim zemljama kao što su Kina i Indija kao i da se stvore sjedinjene evroazijske države.
Ovaj novi-stari koncept „Pravoslavne civilizacije“ suočio se sa izazovima i drugih uticajnih stanovišta poput vizije Aleksandra I. Solženjicina (1918-2008).
Solženjicin je nastojao da skrene pažnju Rusima na to da ono što su oni pokušavali da prihvate, zapravo nisu vrednosti, već tržišna globalizacija koju je Zapad tada sprovodio na prostoru Rusije.
– U svojoj ispovesti, Solženjicin je rekao da Rusija tone sve dublje i dublje. Nije se mirio sa porazom Sovjetskog Saveza i nestankom te velike države. Kritikovao je rusko društvo smatrajući da sami Rusi treba da se izbore kako bi se njihova elita vratila svojoj tradiciji kao i da se Rusija mora vratiti pravoslavlju, svojoj ideji koja moralno čisti Ruse i vraća ih pravim vrednostima – istakao je Marković.
Autor je, zatim, naglasio da su među Srbima, ova ruska duhovna traganja neočekivano malo poznata, uprkos klasičnom stereotipu o srpskom rusofilstvu.
– Jedini, zahvaljujući kome smo uspeli da razumemo tu rusku društvenu ideju, bio je i ostao Justin Popović (1894 – 1979) sa svojim delima „Filosofija i religija Dostojevskog„ i „Dostojevski o Evropi i slovenstvu“. On je pokušavao da rasvetli rusku misao kroz Dostojevskog pišući da je on veliki hrišćanin koji nam je kroz književnost predstavio ideju Isusa Hrista, Bogočoveka koji se trudio da ljudima prenese svu radost, ljubav i lepotu života – zaključio je prof. dr Marković na kraju tribine.
Ostavi komentar