Одржана трибина „Република Српска, геополитичке претње и безбедносни ризици“

query_builder

Tрибина „Република Српска, геополитичке претње и безбедносни ризици“ одржана је у четвртак 28. септембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.

На почетку трибине, Деспотовић је нагласио да прецизније геополитичко одређење Републике Српске није могуће извршити без озбиљније анализе политичко-територијалне организације простора који се деценијама уназад у државном смислу кодирао као Босна и Херцеговина.

– Босна и Херцеговина су два одвојена географска ентитета, који су деловањем различитих интереса током историје политички уједињени. Формирана је 1945. године под утицајем присилних политичких фактора, а не неком историјском нужношћу. Уосталом, и садашња тзв. БиХ државност, последица је наметања политичке воље америчког хегемона, а не природних тежњи и договора нација и етноса на том простору – рекао је Деспотовић.

По његовом мишљењу, као и цела територија БиХ, тако је и државни простор Републике Српске географски подељен, а самим тим и геополитички изузетно рањив.

– Слаба тачка РС је дистрикт Брчко, чијим би евентуалним одвајањем дошло до прекида територијалне целовитости РС и територијалног повезивања Београда и Бања Луке. Такође, територија општине Горажде може представљати својеврсну геополитичку претњу, једним делом због потенцијалног угрожавања саобраћајних веза између Подриња и Херцеговине, а другим делом, јер може да послужи као основа територијалног повезивања муслиманског фактора, како у БиХ тако и са муслиманима из Рашке и полимске области – објаснио је Деспотовић.

Геополитичке претње према Републици Српској, како је Деспотовић навео, су глобалне – које долазе изван самог региона (интереси крупних геополитичких сила и савеза, САД, Немачке, НАТО –а ), затим,  регионалне (Турска и Ватикан) и локалне, које долазе од суседа БиХ и пре свега Хрватске.

– Ипак, главна претња по опстанак Републике Српске долази изнутра и лежи у жељи, намерама и политици муслиманског руководства да по сваку цену од БиХ створи унитарну државу под њиховом доминацијом и да војно контролише целу територију овог државног провизоријума, насталог вољом страних сила, како оних са Запада (Немачке, Француске, САД), тако и оних са Истока (Турска, Саудијска Арабија, УАЕ и други), који припадају исламском религијском и цивилизацијском кругу – истакао је Деспотовић.

Међутим, Tурска је посебно активна у овом правцу деловања, тражећи могућности да у оквиру међународних односа створи какав- такав правни основ који би јој послужио чак и за војну интервенцију под изговором да штити угрожена права муслимана као мањине на овим просторима.

– Настојања Турске, да се уз подршку Вашингтона озбиљније инфилтрира и утиче на темпо промена у БиХ, нису на сву срећу српске заједнице, уродиле озбиљнијим плодовима, јер су и у самој Турској, процеси десекуларизације и реисламизације дубоко засекли, како у политички систем, тако и у само турско друштво – објаснио је Деспотовић.

Безбедносни ризици по Републику Српску, како је даље навео Деспотовић, долазе из више сегмената њеног битисања у оквирима правно асиметричне организације институција власти у БиХ, подељених на пет нивоа: државни, ентитетски, кантонални, локални и дистрикт Брчко.

 

– Дејтонским споразумом било је омогућено да се безбедносни сектор организује преко ентитетских система укључујући и сектор одбране. У почетку је и било тако, јер су постојале три засебне оружане формације. Једна у РС, као Војска РС, и две у оквирима федерације, формално назване армија БиХ – рекао је Деспотовић.

Укупан геополитички положај српског народа на Балкану је  сложен, тежак и безбедносно изузетно ризичан. Српски народ се налази у више држава (Србија, БиХ, Црна Гора, Македонија) које представљају болну комбинацију модела тзв. поцепане и растрзане земље. Овај положај је геополитички компликованији и безбедносно још ризичнији, када се сепаратно посматра његов део у БиХ, односно у Републици Српској.

     У овим турбулентним геополитичким процесима, једну од важнијих улога има Република Србија, сматра аутор трибине.

– У првом кораку, она мора још одлучније да инсистира на јачању веза са РС на које, уосталом, има право и по Дејтонском споразуму као и да предузме ефикасније дипломатске мере којима би јасно ставила до знања другим странама да ће по сваку цену бранити свој народ преко Дрине, и његов државно-политички ентитет – закључио је Деспотовић додавши да је услов за преко потребну промењену и квалитативно бољу геополитичку алтернативу српском народу на Балкану улазак у гравитациону зону Евроазијства и Руске Федерације.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language