Tribina „Princip podele vlasti u savremenim društvimaˮ političkog analitičara, filozofa Lazara Slepčeva, održana je u petak 7. aprila u Klubu „Tribina mladihˮ Kulturnog centra Novog Sada.
Slepčev je ovo zanimljivo predavanje koncipirao kao istorijski osvrt na podelu vlasti u savremenim društvima, stavljajući fokus na Monteskjea, koji je ovaj princip formirao pre skoro tri stotine godina. Ideja o podeli vlasti datira otkad se javila ljudska potreba za organizovanjem svog okruženja. Prvi ozbiljniji model javlja se kod Platona i Aristotela, dobijajući zatim novi oblik u Rimu, dok se ozbiljan pomak ipak pravi za vreme renesanse sa Makijavelijem. Tu se politika organizuje po sličnom principu kakav postoji danas, te se emancipuje od „srednjovekovnih naslaga”. Za vreme reformacije traga se za novim modelom koji za rezultat ima građansku epohu. Oslonjen na „Dve rasprave o vladi ” DŽona Loka, Monteskje, fasciniran engleskim uređenjem, formira liberalnu teoriju. Engleski sistem se temeljio na slobodi. Pri tom, ovde je poimanje slobode čisto političko, ne metafizičko. Monteskje daje trihotomnu podelu vlasti na: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
„Muka zakonodavstva bila je da ujednači interese. Da višak slobode za jednog ne bude manjak slobode za drugog”, ističe Slepčev.
Monteskjeova želja bila je očuvanje individualne slobode u državi. Zadatak prve zakonodavne vlasti bio je donošenje zakona. Tu je potrebno napomenuti da Monteskje nudi predstavničku demokratiju, to jest, organizovanje izbora na kojima će svaka regija ponuditi svog kandidata, a izabranici će imati svoj mandat, to jest, periodično će se menjati. Izvršna vlast pripada monarhu, jer je priroda ove vlasti da deluje brzo, spretno i efikasno. Sudska vlast se zasnivala na principu da svako ima pravo da mu sude njemu ravni i to je bila njena suština.
Teorija Šarla Monteskjea bazirana je na skladu, balansu i harmoniji i Lazar Slepčev napominje kako je ona u prvom redu bila filozofsko-pravna. Ova teorija je interesantna i za potonja društva koja su slobodu gledala kao svrhu društva.
Ostavi komentar