Održana tribina „Posete francuskih naučnika Balkanu i Srbiji početkom 20. veka“

17/01/2019

Tribina „Posete francuskih naučnika Balkanu i Srbiji početkom 20. veka“ održana je u četvrtak, 17. januara, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Aleksandra Kolaković.

Interesovanje francuskih naučnika za Balkansko poluostrvo i narode koji ga nastanjuju povezano je sa Napoleonovim osvajanjem i osnivanjem Ilirskih provincija početkom 19. veka. Kasnije, romantizam sa svojim nastojanjem da pronađe inspiraciju u nepoznatom i mističnom, uticao je da pesnici, učeni ljudi i avanturisti krenu u specifične misije na Balkan. Ipak, posebno interesovanje kod francuskih naučnika javilo se krajem 19. veka, a potom i uvećavalo u novom stoleću.

– Stvaranje Francusko-ruskog saveza (1894) bilo je presudno da se francuski naučnici više zainteresuju za Balkan, gde je Osmansko carstvo bilo na zalasku svoje moći, a koji je i u blokovskom smislu bio neopredeljen – objasnila je Kolaković na početku tribine.

Prvu značajnu studijsku posetu Balkanu i Srbiji organizovao je „otac francuske slavistike“ Luj Leže. Kao odličan poznavalac slovenskog sveta, Leže je bio prisutan u visokom francuskom društvu, gde je izgradio poznanstva i prijateljstva sa brojnim ličnostima političkog i javnog života. Stoga su srpski intelektualci, kao i intelektualci drugih slovenskih naroda, težili da se povežu i sarađuju sa Ležeom.

Značajan je bio i dolazak u Srbiju Albera Malea, istoričara i učenika Ernesta Lavisa, „nacionalnog učitelja“ Francuza. Zvanično je bio učitelj diplomatije budućeg srpskog vladara Aleksandra Obrenovića, a nezvanično je, doveden radikalskim vezama, imao zadatak da neutrališe germanske uticaje na srpskom dvoru u periodu od 1892. do 1894. godine.

– Imao je jasnu diplomatsku misiju, ali je obavio i naučna istraživanja. Po povratku u Francusku, nastavio je naučnu karijeru, pisao udžbenike istorije, a paralelno je održavao kontakte i sarađivao sa srpskim naučnicima i diplomatama: Milenkom Vesnićem, Milovanom Milovanovićem, Stojanom Novakovićem i drugima – rekla je Kolaković.

Iako su francuski naučnici posedovali bogatu erudiciju, Balkan im se i u drugoj deceniji 20. veka činio tajanstven i ne uvek lako razumljiv, a podaci koje su im prezentovali srpski naučnici u svojim delima dragoceni.

Saradnja francuskih i srpskih naučnika u periodu s kraja 19. i početka 20. veka, posebno u oblasti društveno-humanističkih nauka, nije imala isključivo naučni karakter, što se ogleda i kroz posete francuskih naučnika Balkanu i Srbiji.

Saradnja među naučnicima bila je posebno značajna u periodu Velikog rata. Srpska država je propagandni rat – rat iza linije fronta – vodila zahvaljujući bliskim vezama intelektualaca koje su učvršćene posetama francuskih naučnika Balkanu.

– Ipak, saradnja francuskih i srpskih naučnika, kao višesmerni proces, nije rezultirala samo protežiranjem francuskih ili srpskih interesa, već je doprinela nastanku i razvoju naučnih disciplina i pojavi novih otkrića, istovremeno promovišući značaj obrazovanja kao osnove napretka nacije i društva- zaključila je Kolaković.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja