Tribina „Politika zaštite životne sredine u Evropskoj uniji – prvi deo“ održana je u petak 1. novembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.
Politika zaštite životne sredine jedna je od razvijenih javnih politika u Evropskoj uniji. Iz pozicije države koja pristupa Uniji, ova politika je naročito važna, jer je prilagođavanje u oblasti ekologije prilično teško, ali pre svega izrazito skupo. Politika zaštite životne sredine na nivou Zajednice, pre 1973. godine, postojala je samo u tragovima.
– Prvi akcioni program za životnu sredinu pojavio se 1973. godine. Međutim, tek potpisivanjem Jedinstvenog evropskog akta 1987. godine, zaštita životne sredine je formalno priznata kao deo nadležnosti Zajednice – objasnila je Todorović Lazić na početku predavanja.
Kada se govori o početnoj fazi u razvoju politike zaštite životne sredine, primećuje se da je većina zakonodavnih aktivnosti bila usmerena na pitanja kao što su: kvalitet vazduha i vode, upravljanje otpadom i kontrola hemikalija.
Nešto kasnije, uključeni su i problemi zaštite divljih životinja, pitanje energije, kontrole genetski modifikovanih organizama, promovisanje organske poljoprivrede, upravljanje ribarstvom, kao i odlučno i aktivno učešće u borbi protiv globalnog zagrevanja. Politika zaštite životne sredine jedna je od četiri javne politike (zaštita potrošača, kultura i zdravlje) koja je formalno priznata kao sastavni deo svih javnih politika u EU.
U nastavku tribine, autorka tribine je naglasila da je Jedinstveni evropski akt, donet 1987. godine, odgovorio na nedostatak jasnog pravnog osnova za politiku zaštite životne sredine dodavanjem nove glave broj 7 pod naslovom „Životna sredina“. Cilj Zajednice u pogledu životne sredine je: očuvanje, zaštita i poboljšanje kvaliteta životne sredine, uz naglasak na očuvanje zdravlja ljudi i racionalno korišćenje prirodnih bogatstava.
Nezaobilazni formalni akteri koji su učestvovali u procesima kreiranja politike zaštite životne sredine EU su: Evropski savet, Komisija, države članice, Savet, EP i Sud pravde.
Evropski savet postavlja opšte ciljeve, Komisija predlaže nacrte propisa i zajedno sa nacionalnim administracijama država članica, nadgleda njihovo sprovođenje. Ministri zaduženi za zaštitu životne sredine usvajaju zakonodavne propise, a Sud pravde osigurava da oni budu u skladu sa ciljevima Osnivačkih ugovora.
Šest ekoloških NVO koje zastupaju interese životne sredine na evropskom nivou: Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine, Prijatelji Zemlje, Grinpis, Svetski fond za prirodu, Mreža klimatske akcije i Evropska federacija za transport i životnu sredinu.
Ostavi komentar