Održana tribina „Politička modernizacija Srbije 19. veka – epilog i posledice“

Tribina „Politička modernizacija Srbije 19. veka – epilog i posledice“ održana je u utorak, 11. decembra, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je prof. dr LJubiša Despotović.

Na predavanju je sumiran proces devetnaestovekovne modernizacije Srbije. Pokazalo se da je politička modernizacija Srbije, kao segment ukupnih tokova, tekla brže od ostalih segmenata i sa protivrečnom prirodom. Ona se javlja kao zamajac ukupnog socijalnog razvoja, ali se često pokazuje da je taj razvoj ostvaren na teret nekog drugog podsistema.

– Obično je u tim tokovima modernizacije najviše bila zapostavljena komponenta civilnog razvoja društva, jer su sva snaga i energija bile usmerene u pravcu stvaranja moderne nacionalne države – kazao je Despotović na početku predavanja.

Većina reformskih projekata na ovom prostoru služila je za zamajavanje javnosti i popunjavanje vremena, a predstavljala je neku vrstu manipulativne zavese prema građanima, jer suštinski nije donosila promene. Zato je to vreme izraženo stavom „reforme da, promene ne“.

– Na taj način je vođa liberala Jovan Ristić preko svoje stranke i lične vlasti praktično čuvao konzervativni položaj u srpskom društvu i državi – ocenio je autor tribine.

Posle „ristićevaca“, Srbiju su preuzeli mladokonzervativci, tzv. naprednjaci. Oni su bili zapadnjaci kao i liberali, istinski modernizatori Srbije, ali su bili mala grupa koja nije imala realno utemeljenje u biračkom telu Srbije. Pritom, ta grupa intelektualaca nije imala ni vremena, a ni potrebe da se usidri u biračkom telu i da pokuša da artikuliše interese naroda i promene u Srbiji.

Spoljnopolitički faktor imao je velik uticaj na Srbiju u 19. veku, počevši od Austrije, odnosno Austrougarske, koja je činila sve da spreči srpsko oslobođenje, srpsko nacionalno i državno okupljanje i teritorijalno zaokruživanje. To je radila sistematično i uporno.

– Svoje geopolitičke interese na Balkanu imala je i Rusija, koja je taktizirala igrajući mnogo više na „kartu“ Bugara, a kada nas je pomagala, to je bilo najčešće za račun njenih interesa a ne naših, tako da moramo biti objektivni prilikom analiziranja tog vremena – rekao je Despotović.

Najvrednija tekovina naraštaja devetnaestovekovne Srbije proćerdana je u tom veku i Srbi su se na njegovom kraju ponovo našli pred zadatkom da iznova stvaraju modernu nacionalnu i demokratsku državu.