Одржана трибина „Нови хладни рат“

11/06/2018

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Нови хладни рат” одржана је у понедељак, 11. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

Вукашиновић је на почетку предавања подсетио да је  Хладни рат било раздобље у развоју међународних односа које је настало одмах по завршетку Другог светског рата и трајало је до пада Берлинског зида, односно до распуштања Совјетског Савеза 25. децембра 1991. године.

Сам термин се везује за великог британског политичара Винстона Черчила који је 1946. године у САД-у одржао свој чувени говор у којем је позвао Запад да се уједини у борби против комунизма, у војном и политичком смислу.

Године 1949. формиран је НАТО, а као одговор на то, 1955. године, оформљен је Варшавски пакт и на тај начин је створена војно-политичка сцена за одвијање Хладног рата.

– Нема никакве дилеме да су САД биле суперсила која је покренула Хладни рат. Разлог за то лежи првенствено у незадовољству одређених корпоративних кругова у Америци  исходом Другог светског рата, заправо, геополитичким последицама тог рата – објаснио је Вукашиновић.

Још у време трајања ратних сукоба 1942. године, ти исти корпоративни кругови су преко лабораторије америчке спољне политике (савета за спољне послове) финансирали велику студију о рату и миру која је суштински била посвећена послератном разграничењу Европе.

Основна идеја била је да државе од Балтика, закључно са Јадраном, буду војно-политички неутралне и да се обједине у неку врсту источноевропске федерације која би била копнена брана повезивању Немаца и Руса, а с друге стране била би под посебном контролом Англоамериканаца.

Тријумф Црвене армије на крају Другог светског рата, међутим, урушио је те планове, па се приступило обједињавању западне заједнице на новим основама – формиран је НАТО.

Оно што је донедавно била табу тема јесу дубоке поделе унутар самих совјетских војних и политичких структура поводом теме Хладног рата и геополитичког положаја СССР-а. Изгледа да ни Стаљин није био презадовољан исходом рата.

Завршетак Хладног рата, улога Горбачова, све те „плишане револуције” у Европи, свесно су организован хаос иза којег нису стајале западне обавештајне службе, него совјетске. Основна последица свих тих тектонских промена било је уједињење Немачке. Тиме се поново отворило питање контроле над Источном Европом.

Вукашиновић је на крају нагласио да је процес разбијања СФРЈ немогуће разумети без озбиљне мултидисциплинарне анализе онога што се дешавало на европском континенту од 1991. до данас.

– У току је исцртавање нове карте Балкана где су Словенија и Хрватска део западне интересне сфере, а простор Западног Балкана, у чијем је средишту Србија и који обухвата и   подручје Македоније, Црне Горе и БиХ, у геополитичком смислу, представља неку врсту „сиве зоне” – закључио је аутор трибине.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања