Tribina „Nova grčka demokratija“ održana je u petak 26. jula u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Nemanja Starović, istoričar.
Karakteristično za mnoge evropske države, u Grčkoj su vladale dve dominantne političke stranke – PASOK, koja je predstavljala levi centar, i Nova demokratija, desni centar. Međutim,poslednjih godina u Evropi je došlo do poremećaja tog političkog duopola (Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Španija…), a to se dogodilo i u nama prijateljskoj helenskoj republici.
– Zanimljivo je da u Grčkoj nije došlo do potpune fragmentacije političke scene. Duopol nije zamenjen sistemom od četiri ili pet stranaka, nego se PASOK, kao vodeća stranka levog spektra, potpuno urušila, a njeno mesto, pre nekoliko godina, zauzela je Siriza, mala stranka komunističkog porekla.
U Grčkoj su 7. jula održani vanredni parlamentarni izbori na kojima je pobedu odnela opoziciona Nova demokratija, čime je završena, nepune četiri godine duga vladavina Aleksisa Ciprasa i njegove partije Siriza.
Ovi izbori održani su samo nekoliko meseci pre termina za redovne. Bili su proizvod činjenice da je vladajuća Siriza na izborima za evropski parlament, održanim u maju, doživela veliki poraz i sam premijer Cipras je sazvao vanredne parlamentarne izbore Grčke. Prema očekivanjima, Siriza je grčke izbore izgubila, dobivši svega 31% glasova, dok je opoziciona Nova demokratija dobila nepunih 40%.
Uz parlamentarne, održani su i izbori za nekoliko lokalnih samouprava, kao i za gradonačelnika Atine, gde je pobedio mladi Kostas Bakojani, sestrić premijera Micotakisa. Do sada su iz ove „političke dinastije“ dva Micotakisa bili premijeri Grčke: Dora Bakojani bila je gradonačelnica Atine a njen sin će uskoro preuzeti čelnu poziciju grčke prestonice.
Starović je ukratko podsetio na sporazum između Atine i Skoplja, kada je posle 25 godina rešen spor o imenu bivše jugoslovenske republike i prihvaćeno je ime Severna Makedonija. Cipras je odlučio da napravi taj korak, čemu se protivila Nova demokratija.
Predavač je istakao i značaj Grčke za Bliski istok s obzirom na tinjajući grčko-turski konflikt. Mada su saveznice u NATO alijansi, česte su njihove međusobne razmirice oko razgraničenja na moru, pa čak i u vazduhu.
Za nas, rekao je Starović, Grčka je važna i zbog toga što sa Srbijom, Bugarskom i Rumunijom predstavlja članicu tzv. Balkanske četvorke. Politička scena EU je takva da manje države moraju da se udružuju kako bi se njihov glas čuo.
Na taj način već funkcioniše Višegradska četvorka (Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska), grupisane su i nordijske i južnoevropske države. U svemu tome i mi moramo da razmišljamo kako ćemo po ulasku u EU obezbediti da se naš glas bolje čuje u Briselu. U tom smislu i uloga Grčke za nas može da bude veoma važna.
Ostavi komentar