Predavanje „Napoleon i Rusija – dva pogleda na svet“ održano je u utorak 28. maja u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.
Balaban je na početku podsetio da je Napoleon Bonaparta (1769–1821) iznikao iz ideja revolucionarne Francuske, koja je, ustavši protiv staleških društvenih modela, srušila stari državni poredak, proklamovala slobodu, jednakost i bratstvo, ali se na svom vrhuncu pretvorila u svoju suprotnost – diktaturu i vladavinu terora.
U trenutku kada su revolucionarne tekovine dovedene u pitanje, pojavio se Napoleon. Preuzeo je vlast u Francuskoj, zaveo red, uspostavio jaku državu i kanalisao ogromnu energiju koju je proizvela revolucionarna Francuska. Rušeći i slabeći stare evropske monarhije, Napoleon je donosio novi model uređenja države i društva, što je bio signal za buđenje velikog dela evropske buržoazije.
Godine 1799. formirana je vlast tri konzula, a već 1802. Napoleon se nametnuo kao glavni konzul, neprikosnoveni francuski vladar. Godine 1804. krunisan je za cara. Govorio je da jedini saveznik Francuske može da bude Rusija, na čijem prestolu je tada bio car Pavle Romanov. U želji da podele interesne sfere, ova dvojica vladara uspostavila su kontakte. Francuska je želela da vlada Evropom, a Rusija Istokom.
Ruskog cara Pavla je, međutim, na tronu nasledio njegov sin, mladi car Aleksandar. Rusija se priključila koalicijama protiv Napoleona i 1805. godine, kod Austerlica, udružene snage Rusije, Austrije i Pruske pretrpele su strahovit poraz od Napoleona, koji je uveo nove vojne taktike, stvarajući kvalitetnu komandnu strukturu od iskusnih oficira (maršala).
Najteža bitka Napoleonove ratničke epopeje bila je bitka za Moskvu 1812. godine u kojoj je izginulo oko 50.000 Francuza i 58.000 Rusa. Napoleon nije želeo da primeni taktiku opkoljavanja Rusa, a ruski general Kutuzov naredio je povlačenje i Napoleonova armija ušla je u ispražnjenu Moskvu. Za francuskog cara i njegove vojnike rat je bio završen osvajanjem prestonice.
Međutim, posle 34 dana provedena u Moskvi, suočeni sa nedostatkom hrane i uzalud iščekujući da im ruski car ponudi primirje, Napoleonovi vojnici su morali da se povlače u decembru, tokom surove ruske zime, što je francusku vojsku desetkovalo i njenu pobedu pretvorilo u težak poraz.
– Rusi su shvatili šta im je pomoglo. Posle toga, nekoliko decenija gradili su hram Hristu Spasitelju koji je i danas najveći pravoslavni hram na svetu. To je podstaklo drugačiji model razmišljanja, barem dela ruske inteligencije, ali o tome ćemo pričati na narednoj tribini – zaključio je Balaban na kraju predavanja.
Ostavi komentar