Одржана трибина „Национални идентитет у виртуелном добу“

12/04/2019

Трибина „Национални идентитет у виртуелном добу“ одржана je у петак, 12. априла, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. О овој теми говорили су: Жељко Ињац, интернет новинар, Александар Арсенин, стручни сарадник ЦЕПИС-а при СПЦ-у, и Милован Балабан, историчар.

    Језици и писма на неки начин су запостављени и губе утакмицу са писмима на којима интернет најчешће функционише, а то је латиница. На интернету, као глобалној заједници, формирају се посебна култура и некакве нове, специфичне појаве које до сада нису у реалном свету постојале.

– У Србији паралелно користимо ћирилицу и латиницу, док је ћирилица прилично запостављена, не само на интернету него и иначе. У Србији се користе два домена – латинични RS и ћирилични СРБ. Овај ћирилични домен има око 3,5 хиљада регистрованих сајтова, а латиничних неупоредиво више, преко сто хиљада – рекао је Ињац на почетку трибине.

Ињац је додао да се може разумети да се за латиницу опредељују они који послују и желе да буду утицајни у целом региону, али имамо истовремено ситуацију да сајт Би-Би-Си, који је недавно почео да ради у Србији, користи и ћирилицу и латиницу.

– Странци више поштују наше писмо него ми сами, уз изговор да им је компликовано стално пребацивање из ћирилице на латиницу, чак и на ону „ошишану“ латиницу без квачица. То је, пре свега, наш немар према свом идентитету и нема везе са тврдњом да интернет технологије не подржавају ћирилицу. Руси, рецимо, користе у највећој мери ћирилицу – нагласио је Ињац.

Александар Арсенин, стручни сарадник ЦЕПИС-а при СПЦ-у, рекао је да је једна студија показала да је чак 21 европски језик, међу њима и српски, у опасности од губитка свог идентитета захваљујући интернету. Истраживање је спровела Мета-нет мрежа коју чини 60 истраживачких центара из 34 земље, и посвећена је изградњи технолошке основе за вишејезично европско информационо друштво.

Избегавање коришћења ћирилице на интернету, сматра Арсенин, лична је одлука и наша изразита лењост и небрига за наш идентитет, који треба да нас представља не само пред нама самима него и пред целим светом.

– Битно је знати да, када почнемо да на интернету употребљавамо ћирилицу, нас у свету препознају као карактерне људе и нацију која покушава да својим идентитетом плени, макар говорила о пословним састанцима или трговини – нагласио је Арсенин.

Историчар Милован Балабан закључио је трибину речима да одустајањем од ћирилице, која је вековима део нашег духовног, културног и цивилизацијског наратива, одустајемо од наших темеља и губимо идентитет и снагу. Шаљемо поруку да нас је стид нашег порекла, историје, предака и наших родитеља.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања