Tribina „Načertanije Ilije Garašanina – velikosrpski ili jugoslovenski nacionalni program?“ održana je u sredu 12. juna u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.
Graovac je na početku naglasio da je Načertanije iz 1844. godine jedan od najkontroverznijih dokumenata iz srpske prošlosti, jer u našoj istoriji retko koji program je toliko puta bio zloupotrebljen ili je barem pokušano da bude zloupotrebljen.
– Možda je samo Memorandum SANU iz 1986. godine u tako negativnom kontekstu istican koliko je to bio slučaj sa Načertanijem. Period zloupotrebe Garašaninovog programa trajao je više od stotinu godina – rekao je Graovac.
O Načertaniju kao velikosrpskom hegemonističkom programu naročito se govorilo 90-ih godina, onda kada su zapadne zemlje okrivile velikosrpski hegemonizam za raspad Jugoslavije. Raspravljalo se o Načertaniju u nemačkom parlamentu između dva svetska rata, o njemu su govorili Austrijanci uoči Velikog rata. Kontroverzu pojačava i to što istorija ni do danas nije dala konačan sud o tom dokumentu.
Srpska istoriografija se podelila na istoričare koji tvrde da je to plan i program srpskog ujedinjenja i na one koji smatraju da je to bio projugoslovenski plan. Većina istoričara iz regiona uglavnom stoji na stanovištu da je hegemonistički velikosrpski plan i program.
Ilija Garašanin (1812-1874) bio je jedan od najvećih srpskih državnika u 19. veku, pored Nikole Pašića i Jovana Ristića. Vodio je glavnu reč među ustavobraniteljima. Kralj Aleksandar Karađorđević mu je već tada nudio mesto predsednika vlade, što je on odbio, ali je prihvatio da bude ministar unutrašnjih poslova, a to je podrazumevalo ingerencije i nad vojskom, javnim radovima i delom privrede. Iako tek 30-godišnjak, Garašanin je bio onaj od koga je zavisila politika ustavobranitelja.
NJegov program iznet u Načertaniju odnosio se na to šta Srbija treba da radi da bi opstala – oslanjanje na Francusku i Britaniju, jačanje iznutra i pokušaj da se ujedine svi Sloveni oko Srbije.
Ovaj Garašaninov politički spis ostao je nepoznat evropskim političarima sve do 80 ih godina 19. veka, a Srbiji do 1888. godine, kada je Milan Milićević kratkim tekstom u „Pomeniku“ upoznao srpsku javnost sa postojanjem Načertanija, a njegov sadržaj je objavljen tek 1906. godine.
Ovaj program nije sačuvan u originalu, ostala su samo dva prepisa i oba se nalaze pod zaštitom u okviru fondova Narodne biblioteke Srbije. Takođe, postojao je i treći, sačinjen rukom Milenka Vukićevića, koji je Načertanije objavio u delu pod nazivom „Program spoljne politike Ilije Garašanina na koncu“.
Original Načertanija nalazio se u posedu kneza Aleksandra Karađorđevića i čuvan je u njegovoj arhivi, ali se tom dokumentu gubi svaki trag posle 1906. godine.
– Danas, kada sagledamo plan Ilije Garašanina, nameće se zaključak da je to spoljnopolitički plan Srbije koji je nastao iz praktične potrebe, kako je tvrdio i sam Garašanin. On je uočio da je politika Srbije često bila poput broda koji se ljulja na jakom vetru, bez valjanog plana. Garašanin je razmišljao o budućnosti srpskog naroda, njegovoj slobodi i ujedinjenju u jednu državu – zaključio je Graovac na kraju tribine.
Ostavi komentar