Tрибина „Мојковачка битка 1916. године и црногорски национални идентитет“ одржана je у понедељак, 28. јануара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.
У уводном делу предавања, Карановић је подсетио да је јануара 2016. године у Сава Центру одржано књижевно вече посвећено Мојковачкој бици која се одиграла 1916. године. На књижевној вечери песник и академик Матија Бећковић присутне је поздравио речима: „Христос се роди, ваистину Мојковац се роди!“, нагласивши да су и Христос и Мојковац рођени на исти дан.
Те његове речи надовезале су се на надахнуте речи које је изговорио свети владика жички и охридски Николај Велимировић, али и Василија Вукотић, кћер сердара Јанка Вукотића, јунака са Мојковца: „Да не беше крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни нашег васкрсења на Кајмакчалану“.
– Ниједна реченица не би на истинитији и свеобухватнији начин описала значај битке код Мојковца – рекао је Карановић уз подсећање да су се пре три године Београд, Србија и Српство сећали ове победе и славили је, док је део политичке јавности у Црној Гори углавном „громогласно ћутао“.
Део Црне Горе говорио је да је та битка била грешка, навео је Карановић уз констатацију да је то јединствен случај у свету да једна држава своју победу проглашава грешком.
Говорећи у наставку трибине о самој бици, аутор је подсетио да је после успешног отпора српског народа, као и његових слободарских држава Србије и Црне Горе, у прве две године рата, крајем 1915. године, Врховна команда Немачке царске армије преузела судбину фронта Централних сила према Србији и на Балкану у своје руке.
У складу са планираном ратном тактиком, било је предвиђено да аустроугарске снаге Србију, али и Црну Гору, нападну са западне стране, док би са северне границе Србије према Двојној монархији, односно преко река Саве и Дунава, уследио удар најелитнијих немачких трупа.
На источним и југоисточним српским границама, бугарска војска имала је задатак да српским армијама пресече одступницу дуж Вардарске долине. На тај начин било је предвиђено уништење ове две српске државе, чиме би Централним силама био „отворен пут“ према даљем „напредовању на Исток“.
Међутим, све аустроугарске јединице на „црногорском фронту“ биле су заустављене, чиме је битка на Мојковцу за црногорску страну победоносно завршена. Црногорске снаге имале су 205 погинулих бораца, а њихове снаге остале су на својим положајима све до капитулације Краљевине Црне Горе и распуштања Црногорске краљевске војске 21. јануара 1916. године.
Победом на Мојковцу, Црна Гора је спасла српску војску и избегли народ, чиме је ова битка трајно уписана у мемоаре најсветлијих примера националне солидарности и људског пожртвовања у историји српског етноса.
Остави коментар