Одржана трибина „Милан Обреновић – први српски краљ после Косова“

12/03/2019

Tрибина „Милан Обреновић – први српски краљ после Косова“ одржана је у уторак, 12. марта, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.

Подсетивши да је српски народ неким својим владарима био наклоњен више некима мање, те да је тако и данас, Граовац је  трибину почео занимљивим запажањем да та (не)приврженост, готово по правилу, никада није била у тесној вези са достигнућима владара.

– Један од ретких владара у нашој историји о коме је постојао позитиван консензус је Михаило Обреновић, а уз њега је и Петар Први Карађорђевић, краљ Ослободилац. С друге стране, Милан Обреновић остао је неправедно скрајнут у нашој јавности, па и у историографији – рекао је Граовац.

У наставку, Граовац је подсетио да је у време владавине Михаила Обреновића Србија добила кључеве градова, изградила је  бројне институције, започела реформе војске, а током владавине кнеза и краља Милана постала је независна и призната држава, увећала је своју територију за петину и проглашена је за краљевину.

    – Милан је такође спроводио реформе, уводио образовање, основао је институције. Не можемо рећи да су његова достигнућа мања од Михаилових, али је Милан ипак остао у његовој сенци – рекао је аутор трибине.

Милан Обреновић (1854-1901) био је син Милоша Обреновића, Јевремовог сина и рођеног брата великог кнеза Милоша. Миланов отац одабрао је војнички позив, а добар део времена проводио је у распусном начину живота. Слично је живела и Миланова мајка Марија. Када му је отац умро, о деветогодишњем Милану бригу је преузео његов рођак Михаило Обреновић, тадашњи кнез Србије. Он се постарао да се Милан, иначе изузетно леп младић, добро образује.

Милан је постао владар у својој 14. години, оженио се у 21. години Наталијом Кешко из Влашке с којом је имао сина Александра. Владао је 20 година. Током своје владавине донео је нови устав, у то време један од најдемократскијих у Европи. Био је доследан политичкој платформи својих претходника на престолу Србије из реда династије Обреновић. Његовом заслугом Србија је из Источне кризе изашла као победница са међународно потврђеним статусом независности, коју су јој гарантовале велике силе на Берлинском конгресу 1878. године.

Развео се од Наталије у својој 35. години, повукавши се  са престола 1889. у корист свог малолетног сина. Потом је  путовао, проводио се и трошио енормне суме новца. Вратио се доцније у Србију на позив свог сина и обављао важне функције, првенствено у војсци коју је реформисао. Та војска ће однети славне победе у Првом светском рату.

Разочаран што је његов син за супругу одабрао Драгу Машин, Милан је трајно напустио Србију 1900. године. Убрзо се разболео од упале плућа и упокојио као четрдесетседмогодишњак. Сахрањен је у манастиру Крушедолу.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања