Одржана трибина „Летњиковци Карађорђевића – истине и лажи о Краљевој плажи“

12/07/2019

У оквиру циклуса Зеленa дебатa трибина „Летњиковци Карађорђевића – истине и лажи о Краљевој плажи“, одржана је у петак 12. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица.

Кoпривица је на почетку предавања казао да је краљ Александар свој живот у потпуности везао за пројекат „Југославија“ дубоко верујући у опстанак те земље и троједност народа. Притом, додао је аутор, било је речи о аутократи и човеку који је за диктатуром олако посезао и тај манир често у својој владавини примењивао. Својим синовима, из поштовања према хрватском и словеначком народу, дао је имена Томислав и Андреј.

Карађорђевићи су летњиковце имали широм бивше државе, од Демиркапије до Бохиња, од Хан Пијеска до Милочера. Неки од тих летњиковаца имали су радни карактер. То су биле резиденције наслоњене на имања у којима се одвијала привредна делатност, а неки су били доколичарски, с тим да је доколица некада имала позитиван предзнак – казао је Копривица.

Неки од тих објеката били су државни,краљ је имао право коришћења (у Дубровнику, Загребу и Хан Пијеску), а већина је  била у приватном власништву и углавном се та имовина водила на краљицу Марију и кнеза Павла.

У Демиркапији, идеалном месту за црвена вина, краљ Александар је 1928.године откупио 2700 хектара винограда од турских велепоседника. На овом поседу краљ је, најпре, подигао Цркву Светог Атанасија (Мали Опленац), а потом је изграђено целокупно имање које је укључивало и ергелулипицанера. Краљ је у том малом месту саградио железничку станицу, пошту, школу…

У намери да објасни однос краљевске породице и краља Александра према Југославији и њеним народима, Копривица се у наставку предавања осврнуо и на имања у Нересници на Хомољским планинама, Хан Пијеску, Бару, Ријеци Црнојевића, Милочеру,а говорио је и о краљевим вилама у Словенији… У Хрватској Карађорђевићи нису имали ниједан објекат у свом власништву.

Закључујући ово предавање, Копривица је истакао да се готово у свим државама, произашлим из бивше Југославије, негира и одуговлачи право на поврат имовине Карађорђевићима. Једино се у Србији изашло у сусрет њиховим очекивањима у вези са имањима на Опленцу и у Београду.

Сви ови објекти су умногоме културна баштина, данас их користе актуелне елите или су девастирани.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања