Одржана трибина „Културолошке баријере либерализма – кинески пример“

18/04/2019

Трибина „Културолошке баријере либерализма – кинески пример“, одржана је у четвртак 18. априла у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

Предавaње је аутор почео подсећањем да либералне идеје  настају на развалинама феудалног поретка. Прве идеје тог типа заступа Томас Хобс у свом делу „Левијатан“ у којем, на неки начин, државу посматра као легитимног представника и заступника консензуса грађана – појединаца. Тај појам појединца је зачетак либералне идеје.

Један од најзначајнијих заступника идејe природног права био је Џон Лок, који је сматрао да рационални људи склапају уговор како би створили државу као медијатора који решава неспоразуме међу људима. Уколико држава не би испуњавала своју функцију, Лок је остављао право појединцима на побуну као легитимно право.

Слепчев је поменуо и трећег Енглеза – Адама Смита, творца савремене политичке економије и оца модерног капитализма који у свом капиталном делу „Богатство народа“ заступа теорију да рад појединца у рационалном сопственом интересу и слободној економији увећава богатство свих.

Осврнувши се, потом, на Кину, предавач је најпре нагласио да је реч о огромној многољудној земљи која у неком државотворном облику датира још од 2700. године пре Христа. То је једна озбиљна, утемељена нација са скоро 5000 година дугом културом и традицијом.

– Током тих година, Кина је прошла кроз 23 епохе свог развоја, мењале су се разне царске династије, а у 20. веку, као републиканска држава бременита проблемима, Кина је успела да изгради један модел који ми данас препознајемо као савремену НР Кину – објаснио је Слепчев и указао на то да је кроз сва та раздобља Кину пратио и озбиљан научни развој.

Проналаске као што су папир, штампа, папирни новац, барут, поморски компас и свила Кинези су познавали хиљадама година пре Европљана. Кинеску културу карактеришу и велика затвореност и самодовољност. Кинеска цивилизација је увек више стремила духовним категоријама, а економију су пак неке династије занемаривале, чак и прогониле.

Конфучијанство као најважнија школа мишљења у Кини настала је у 5. веку пре Христа под утицајем Конфучија (право име Кунг Фу Це). Једна од основних крилатица тог учења је: „Не чини другима оно што не желиш да други чине теби“. Ово учење истиче лојалан однос према владару, али је и владар дужан да појединцу и народу омогући пристојан миље за живот. Значајна је породица, муж је господар, али је дужан да жени обезбеди све услове за нормалан живот.

– Уз све тегобе, ратове и међусобне крваве и идеолошке подељености кроз које је Кина пролазила крајем 19. и почетком 20. века, долазимо до 1. октобра 1949, када Мао проглашава Народну Републику Кину и то је моменат за који можемо да кажемо да представља почетак нечег што данас препознајемо као озбиљно економско, културолошко чудо и чудо у свим другим областима – рекао је на крају Слепчев.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања