У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Култура у доба протеста“ одржана је у уторак, 29. јануара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор програма и модератор био је Данило Копривица, политиколог.
– Протести су израз грађанског незадовољства. Оријентишу се и одређују према некој политици, појединцима из те политике, странкама и догађајима. Насупрот протестима, демонстрације представљају израз грађанског незадовољства, али и подршке одређеном појединцу, странци или организацији – објаснио је Копривица уз подсећање на историјски најважнија и најмасовнија „буђења народа“ у нашој земљи.
Први догађај те врсте датира из 1891. године, када је народ бранио супругу Милана Обреновића краљицу Наталију, која је по оцу била Рускиња, а по мајци молдавска принцеза. За разлику од свог супруга краља Милана, који је био наклоњен пороцима и Аустроугарској, Наталија је била рационална, упорна и изразито проруски оријентисана.
После развода 1878. године, краљ је препустио престо сину Александру. Краљица Наталија је 1891. протерана из Србије, што је био први случај у Европи да један народ протерује своју краљицу. Када су жандарми у кочије сместили краљицу и кренули ка броду којим је она требало да напусти Србију, окупила се маса људи. Они су каменицама растерали жандарме, испрегли коње и сами вукли кочије с краљицом натраг, не дозвољавајући њено протеривање. Европска штампа писала је да српски народ не да своју краљицу.
Наредни догађај био је априлски студентски штрајк из 1936. године. Студенти су у почетку тражили већу аутономију универзитета и мање школарине, али је све гласнији био бунт против политичке диктатуре и фашизације земље. Генерални студентски штрајк избио је 3. априла, а сутрадан је у нередима страдао Жарко Мариновић. Поводом погибије овог младића 4. април се и данас обележава као Дан студената.
„Крвава литија“ (Конкордатска верско-политичка криза у Краљевини Југославији) збила се 1937. године. Повод за сукобе била је намера владе Милана Стојадиновића да, без сагласности Српске православне цркве, потпише са Ватиканом Конкордатски споразум, који би Римокатоличкој цркви обезбедио специјалан статус.
Војни пуч 27. марта 1941. године извела је завереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем. Они су збацили с власти трочлано краљевско намесништво кнеза Павла Карађорђевића и владу Драгише Цветковића и Влатка Мачека, која је два дана раније, 25. марта 1941. године, потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.
У наставку дебате, предавач је подсетио на студентске протесте из 1968. године, као занимљиву друштвену појаву која се десила у нашој земљи, али и у целој Европи. Уз кратак осврт на 9. март 1991. године и 5. октобар 2000. године, Копривица је на крају дебате истакао да се јасно препознаје улога страног фактора у оним временима у којима је наша земља доносила важне одлуке на спољно-политичком плану.
Остави коментар