Tрибина „Крцун – трагедија једне епохе: биографија Слободана Пенезића“ одржана је у петак, 22. фебруара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
На почетку трибине, Карановић је рекао да је Слободан Пенезић Крцун народни херој Југославије, неустрашиви борац против нацизма и човек који је уз своје саборце и саветнике ослободио нашу земљу и народ од највећег зла које је човечанство икада упознало, а то је фашизам.
Крцун је рођен 2. јула 1918. године у Ужицу, у породици Спасоја Пенезића, кафеџије, као прво дете у његовом другом браку са текстилном радницом Видосавом. За време велике привредне кризе отац је банкротирао и умро 1934. године. Сав терет око издржавања деце пао је на мајку.
Напад сила Осовине на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године затекао је Крцуна у Београду и он је истог дана кренуо кући. У Златиборском срезу радио је на припреми устанка и формирању Златиборске партизанске чете. После ослобођења Ужица, септембра 1941. године, имао је задатак да организује борбу против „пете колоне“. У Ужицу је остао све до пада Ужичке републике, 29. новембра 1941. године.
Приликом повлачења партизанских јединица из Санџака, јуна 1942. године, постао је руководилац Политодела Друге пролетерске ударне бригаде, а ускоро, код Мркоњић Града, постао је заменик политичког комесара бригаде. Априла 1943. године постављен је за политичког комесара бригаде, а септембра исте године, одређен је за политичког комесара Друге пролетерске дивизије с којом је учествовао у ослобађању Санџака. После тога налазио се са Другом и Петом крајишком дивизијом које су ишле у Србију до Ибра, и натраг у Црну Гору, где се оформила група руководилаца за Србију, који су од манастира Мораче, јуна 1944, отишли на Вис. Ту је Крцун изабран у Покрајински комитет КПЈ за Србију и одређен за начелника Одељења за заштиту народа (ОЗНА) за Србију.
Један од највећих успеха службе коју је водио било је хапшење Драже Михаиловића. После ослобођења Југославије, обављао је многе одговорне друштвенополитичке функције у републици и федерацији. Од новембра 1946. до децембра 1953. године обављао је дужност министра унутрашњих послова у првој, другој и трећој Влади Народне Републике Србије. Од 16. децембра 1953. био је потпредседник, а од 9. јуна 1962. године председник Извршног већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије.
Погинуо је 6. новембра 1964. године у саобраћајној незгоди на Ибарској магистрали, у близини села Шопић код Лазаревца. Тог дана, заједно са високим републичким функционерима – Светоликом Лазаревићем Лазом и Љубомиром Мијатовићем кренуо је на Среску конференцију Савеза комуниста у Титовом Ужицу.
Био је ожењен Грозданом Зином Белић Пенезић, са којом је имао троје деце – синове Срђана и Рељу и ћерку Виду.
– Дана 8. новембра 1964. године, Крцун је сахрањен у Алеји народних хероја у Београду. Србија је тога дана плакала. То је био вапај поробљене нације која је имала развијену свест или подсвест о томе у каквом стању се налази у држави за коју је два пута крварила, али и због извесне немоћи да тај свој статус промени – закључио је Карановић на крају трибине.
Коментари
Da li se zna ko su potomci ili rodjaci slobodana penezica krcuna
Остави коментар