Одржана трибина „Кнегиње и краљице – о Еросу Обреновића и Карађорђевића“

13/05/2019

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Кнегиње и краљице – о Еросу Обреновића и Карађорђевића“ одржана је у понедељак 13. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица, политиколог.

Копривица је предавање почео подсећањем да је краљ Петар  Други Карађорђевић, који је устоличен после 27. марта, одлучио у ратно време, у егзилу, да се ожени. То је и учинио 20. марта 1944. године. Његова изабраница била је Александра од Грчке.

Ово венчање се одиграло упркос противљењу свих политичких и војних структура и краљице-мајкe Марије. Пар се венчао са одобрењем Винстона Черчила, који је сматрао да људи показују свој ерос (насупрот танатосу) и у рату: венчавају се, рађају и дају сигнал новом животу.

Као што је последњи Обреновић, Александар, био опседнут својом изабраницом краљицом Драгом, која је била и старија и растом виша од њега, тако је и последњи Карађорђевић, Петар Други, био опчињен својом супругом принцезом Александром. Она је била две године старија од нашег последњег краља и виша за два и по центиметра.

     – Краљ Петар Други прерано је убачен у политичку и ратну машину, није успео да се носи са тешким наслеђем и тешком ситуацијом, а његова болест, одлазак у Америку, а потом и смрт, говоре о томе колико је тешко тај млади човек, готово дечак, подносио ту ситуацију – рекао је Копривица.

Говорећи о еросу Обреновића и Карађорђевића, аутор је  подсетио на трагичне судбине представника те две династије: 1817. године убиство вожда Карађорђа Петровића организовао је његов кум кнез Милош Обреновић, у Мајском преврату 1903. зверски су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић, а 1934. у Марсељу убијен је краљ Александар Карађорђевић.

Али, цела прича, сматра Копривица, почиње раније – бог Танатос је прве жртве узимао још за време Карађорђа: наш вожд убио је свог оца, свог рођеног брата и смртно је ранио човека који му је први притекао у помоћ када је дизао устанак. Очигледно су постојале мрачне страсти и силе у тој прекој нарави која је била спремна да се супротстави Турцима, али не и да обузда себе.

Када је реч о Обреновићима, најизразитија је прича о кнегињи Љубици и кнезу Милошу. Љубица Вукомановић била је наочита и лепа жена. Венчање са кнезом одржано је 1806. године, а кум је био Карађорђе. Била је то Србија какву је данас тешко замислити, био је то период отоманског друштвеног конзервативизма који је владао нашим народом, намећући нам своје навике и обичаје. Тако је кнегиња Љубица равноправно за трпезу са својим мужем села тек 1834. године. Претходних 28 година служила је свог „господара“ и његове синове и тек када би они завршили са јелом, могла је да седне за трпезу. Милош и Љубица имали су осморо деце, а он је барем још толико деце имао у ванбрачним везама са другим женама. Живео је полухаремским животом. Последњег сина добио је у својој 77. години.

– Лични живот владара двеју династија остао је прилично неосветљен, јер се историја, логично, више бавила државним догађајима, ратовима. Било је међу њима и складних бракова,  какав су имали кнез Павле и кнегиња Олга, који су били угледан пар, наклоњен култури – подсетио је на крају Копривица.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања