Одржана трибина „Иван Стево Крајачић – стварни господар комунистичке Југославије?“

24/12/2018

Tрибина „Иван Стево Крајачић – стварни господар комунистичке Југославије?“ одржана је у понедељак, 24. децембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.

Естеван/Естебан Верде, Стево Вердић, Стева Шпанац, Стеван, Брко, Јован Кокановић, Стјепан Томашковић или једноставно Стево… све су то конспиративна имена и псеудоними човека чија је делатност обележила историјат друге Југославије.

Иван Крајачић, познатији под својим конспиративним именом Стево (Пољане, у близини Драгалића, 29. август 1906. — Загреб, 10. септембар 1986), био је политичар, државник, обавештајац, комунист, својеврсна „сенка“ вође комунистичке Југославије, Јосипа Броза Тита. Радио је у руднику Љешљани од 1922. године, где је изучио занат за алатног механичара 1925. године, те положио испит за ложача „стабилних стројева 1926“. Од 1928. био је запослен у радионици Југословенских државних железница у Загребу, где је примљен у СКОЈ 1931. године и у КПЈ 1933. године. Постао је члан Месног комитета КПЈ 1934. године и Покрајинског комитета за Хрватску 1935. године. На страни републиканаца, учествовао је у Шпанском грађанском рату, где је стекао неопходно ратно искуство, али и чин капетана. Од 1938. године сарађивао је са безбедносно-обавештајним системом и „апаратом“ Совјетског Савеза, а постоје тврдње да је сарадник поменутих „тела“ остао до краја свог живота.

После завршетка Другог светског рата, обављао је многе важне дужности у комунистичкој партији и новој југословенској држави. Готово сви Крајачићеви савременици и исписници у руководилачким структурама Титове Југославије, сведочили су на идентичан начин о његовим специфичним, личним и професионалним релацијама са Брозом које су превазилазиле оквире „уобичајене комуникације“.

Када се прочитају детаљи његове биографије који се у доброј мери заснивају и на његовим личним сведочењима, стиче се утисак да је реч о осмишљеном холивудском сценарију. Крајачић се, наиме, према неким тврдњама, у Загребу кретао у домобранским и усташким униформама, слободно улазио у седиште  тајне усташке полиције, није се крио, што је нетипично за једног поверљивог обавештајца.

– И после 1967. године, када се повукао са места председника сабора, а затим и из Централног комитета СК Хрватске, остао је на одговорним местима. Нико, међутим, од његових сабораца, током његовог живота, а ни после смрти, није имао лепу реч о њему. После свега, и даље нам остаје питање: ко је заиста био Стево Крајачић? – закључио је Карановић на крају трибине.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања