Tribina pod nazivom „MISTERIJA SRPSKE TRAGEDIJE 1915. GODINE – PEGAVI TIFUS“ održana je u sredu 22. februara u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Ognjen Karanović, istoričar.
Na početku izlaganja, Karanović je rekao da je istorijat katastrofe epskih razmera koja je zadesila srpski narod i njegovu državu krajem 1915. godine faktografski dokumentovan i analiziran, a potom i sintetizovan.
– Studioznom analizom brojnih monografija, zasnovanih na verodostojnim i neposrednim istorijskim izvorima o Prvom svetskom ratu u Srbiji, stručna, ali i šira čitalačka javnost, nesporno ima priliku da se upozna sa svim vojno-političkim i socioistorijskim aspektima uzroka privremenog poraza Srbije od strane agresorskih armada zemalja Centralnih sila u poslednjim mesecima ratne 1915. godine.– rekao je Karanović.
U daljem izlaganju, Karanović je naglasio da su i biloška borbena sredstva dobila posebno mesto u povesnici Prvog svetskog rata, koji je postao i platforma za sveobuhvatnu afirmaciju po zlu čuvenog biloškog načina ratovanja.
– Biološko ratovanje je zapravo upotreba bioloških agenasa, kao što su virusi ili bakterije, koji potom izazivaju razne bolesti i patnje, a sve u cilju smanjenja borbene gotovosti, tj. broja vojno sposobnih ljudi. Jedna takva epidemija uzrokovana delovanjem „pegavog tifusa“ zadesila je iscrpljenu, devastiranu, desetkovanu, ali i u krvi odbranjenu i neporobljenu Kraljevinu Srbiju poslednjih meseci 1914. godine.U nekoliko narednih meseci umrlo je preko 150 hiljada od pola miliona obolelih ljudi u Srbiji – naveo je Karanović.
Žarište bolesti bilo je Valjevo, u kojem je od kraja decembra 1914. do početka maja 1915. godine umrlo gotovo 10 hiljada ljudi. Među žrtvama je bilo 3500 srpskih vojnika, 4000 civila i 2000 austrougarskih zarobljenika.U jeku epidemije dnevno je umiralo i po stotinak obolelih. Valjevo je tih dana, zaista bilo „ceo grad – bolnica“.
Međutim, naveo je u daljem izlaganju autor tribine, istorijat pošasti pegavca u Srbiji u toku Prvog svetskog rata, ostao je nekako u senci „atraktivnijih tema“ iz povesnice učešća srpskog etnosa u Velikom ratu, poput teme „Solunskog fronta“ ili „Cerske“ i „Kolubarske bitke“.
Pegavi tifus javljao se kao problem i u periodu između dva svetska rata u zemljama koje su bile ekonomski nerazvijene. Poslednja velika epidemija pegavca dogodila se u periodu oružanih konflikata na Korejskom poluostrvu sredinom prošlog veka. Na evropskom kopnu, Jugoslavija je bila poslednja zemlja koja se oslobodila pegavog tifusa, tačnije Crna Gora 1965, a Srbija tek 1968. godine.
Ostavi komentar