Održana tribina „Iran nakon Hamneija“

29/08/2017

Održana tribina „Iran nakon Hamneija“

Tribina „Iran nakon Hamneija“ održana je u utorak 29. avgusta u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Nemanja Starović, istoričar.

Na početku tribine, Starović je naglasio da se poslednjih godina u Iranu dešavaju dinamične promene na unutrašnjem, ali i na spoljno-političkom planu. Potom je autor tribine dao nekoliko faktografskih podataka o ovoj islamskoj, zapadnoazijskoj državi ogromnih demografskih potencijala. Iran, naime, ima 80 miliona stanovnika od kojih je više od polovine mlađe od 35 godina. Demografske procene govore da će ova zemlja za dvadesetak godina premašiti i 100 miliona žitelja.
Iran ima bogatu istoriju, ali i ekonomske,spoljno-političke, bezbednosne i sigurnosne potencijale što ovu zemlju čini silom prvog reda u njenom regionu.
-Sveukupno gledajući, na međunarodnom planu, pripada grupi jakih država, odmah iza najvećih svetskih super sila, mada je njegovo okruženje na neki način nepovoljno. Okružuje ga nekoliko snažnih država – sa severne strane deli ga samo Azerbejdžan i Kaspijsko jezero od Rusije, sa druge strane Persijskog zaliva je Saudijska Arabija, na zapadu je suočen sa Izraelom, dok na istoku ima, takođe, nuklearnu silu Pakistan – ocenio je Starović.
Suprotno uvreženom mišljenju, istakao je dalje Starović, etnička struktura Irana je, pri tom, veoma raznovrsna: dominantna nacija, Persijanci, čine tek oko 60 procenata stanovništva, Azera ima oko 20 odsto, a tu je još čitav niz pripadnika drugih nacija. Iran predstavlja centar Šiitskog sveta na planeti, a pogotovo u regionu Persijskog zaliva, jer ovde živi 90 odsto pripadnika šiitsko-islamske verosipovesti.
-Ekonomska snaga ove države sastoji se u tome što kontroliše 10 procenata ukupnih planetarnih rezervi nafte. Geopolitički položaj Irana je takav da praktično zajedno sa državom Oman kontroliše prolaz kroz Ormuski tesnac, jedno od uskih grla u globalnoj svetskoj trgovini. Ovuda prolazi 35 procenata svetskog prometa nafte vodenim putem.
Govoreći o političkom istorijatu Irana, Starović je podsetio na 1907. godinu, kada je na osnovu sporazuma između ruske carevine i Britanaca došlo do podele zone uticaja u još uvek formalno nezavisnom Iranu. Naredni značajan istorijski događaj zbio se 1920. godine, a reč je o vojnom puču koji je predvodio Mohamed Reza Kan koji se posle nekoliko godina proglasio kraljem i osnivačem dinastije Pahlavi.
On je u narednom periodu, po ugledu na oca turske nacije Kemala Ataturka, pokušavao da sprovede obimne društvene i državne reforme, brzu modernizaciju države. U Drugom svetskom ratu, Iran je pokušavao da bude neutralan, ali 1941. godine SSSR i Velika Britanija ponovo cepaju teritoriju Irana na dva dela, te ova država postaje veoma važan koridor za snabdevanje Sovjetskog Saveza od strane zapadnih saveznika, pogotovo u kontekstu veoma važnih bitaka na Kavkazu.

Da bi ojačali svoju strategiju, saveznici su 1941. godine inicirali da Mohamed reza Pahlavi, sin kralja, sa vlasti zbaci svog oca i uz pomoć saveznika proglasi sebe kraljem. Njegova vladavina trajala je 38 godina.
Godine 1979. izbila je Iranska revolucija koja je ovu državu iz kraljevine, pod vođstvom šaha Mohameda Reze Pahlavija, transformisala u islamsku republiku pod ajatolahom Homeinijem, vođom te revolucije. Već 1980. godine, posle kopneno-vazdušne invazije iračkih snaga na Iran, započeo je rat između vojnih snaga Islamske Republike Irana i Iraka koji je trajao od septembra 1980. do avgusta 1988. godine što ga čini najdužim konvencionalnim ratom u 20. veku.
U današnjem Iranu aktuelno je pitanje ko bi mogao da bude novi vođa, pošto je raniji predsednik, čovek sa najvećim autoritetom u taboru reformista, Akbar Hašemi Rafsandžani (83) umro januara ove godine. Njegova smrt dovela je u situaciju reformiste da mogu da računaju samo na postojećeg predsednika Hasana Ruhanija.
– Zvuči pomalo apsurdno na prvi pogled, ali ja bih veće šanse za izborno mesto vrhovnog vođe dao Ibrahimu Reisiju, koji je u maju izgubio predsedničke izbore sa 38 procenata glasova. On je i ubačen u tu trku da stekne prepoznatljivost u javnosti i da postane ozbiljan kanidat za nove, važnije izbore – prognozirao je na kraju tribine Starović.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja