Tribina „Hanibal protiv Rima“ održana je u sredu 23. oktobra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.
Na predavanju je bilo reči o imperijalnom sazrevanju Rima koje se ostvarivalo prvenstveno kroz borbu na život i smrt sa možda najtalentovanijim vojskovođom starog veka – Hanibalom (247. p. n. e. – 183/182. p. n. e.). Takođe, autor je govorio o samoj ličnosti Hanibala, zadojenog mržnjom prema Rimu, najvećem neprijatelju njegove zemlje.
– Ako se osvrnemo na stari svet, primetićemo da je u temelju novog sveta hrišćanske civilizacije ipak antička civilizacija, ali na neki način preobražena. Jer, kada je palo Zapadno rimsko carstvo u petom veku, srušila se civilizacijski i tehnološki superiorna civilizacija i ustupila mesto varvarskom svetu – rekao je Balaban na početku predavanja.
Sve osim istočnog dela carstva, koji je nastavio da egzistira kao carstvo Romeja na helenističkom istoku, rekao je Balaban u nastavku, na zapadu se učvrstio varvarski svet kojem je trebalo puno vremena, čak hiljadu godina, da civilizacijski „sustigne“ Rim, koji je počeo kao grad-država i vremenom se proširio na čitavu Italiju i njom ovladao. To ga je dovelo u sukob sa Kartaginom, a posle pobede Rim je postao svetska imperija, što je donelo nove izazove.
Spoj genijalne strategije i rešenosti da se uništi nova sila koja je u istočnom Sredozemlju pretila Kartagini, doveo je Hanibala pred kapije Rima i zapretio mladoj rimskoj državi potpunom propašću.
Hanibal je imao tri velike prepreke – Pirineje, Alpe, koje do tada niko nije prelazio, a između njih i reku Ronu, koju je trebalo preći. Bio je to tako smeo poduhvat da ga Rimljani nisu shvatili ozbiljno. Hanibal je znao da neaktivnost odgovara Rimu i zato je išao na sve ili ništa. NJegov poduhvat bio je poduhvat očajnika.
Istoričari spominju da je bilo 70.000 do 80.000 Rimljana nasuprot 48.000 Kartaginjana. Hanibal je na centru ostavio 20.000 ljudi u bici kod Kane. Centar je trebalo da izdrži rimski napad kako bi protivnici, zatim, bili napadnuti sa bokova. Tako je i bilo – kada je rimska konjica uništena, Hanibal je aktivirao pešadiju koja je s boka uništila Rimljane.
Niko do tada nije vodio tako strateški pripremljenu bitku, ali su je buduće vojskovođe primenjivale u kasnijim ratovima. Pred Prvi svetski rat nemački načelnik Generalštaba Šlifen, napravio je plan opkoljavanja i uništenja francuske vojske koji se bazirao na Hanibalovoj strategiji u bici kod Kane, kada je ovaj opkolio i uništio rimsku vojsku. To govori da je Hanibalova strategija živela i živi i u savremenim modelima ratovanja.
Ostavi komentar