Održana tribina „Geopolitika svetosavlja na razmeđi dva hrišćanska svetaˮ autora prof. dr LJubiše Despotovića

Održana tribina „Geopolitika svetosavlja na razmeđi dva hrišćanska svetaˮ autora prof. dr LJubiše Despotovića

Tribina ”Geopolitika svetosavlja na razmeđi dva hrišćanska sveta”, autora prof. dr LJubiše Despotovića, održana je u sredu, 29. marta 2017. godine, u Klubu ”Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada.

Na večerašnjoj tribini moglo se čuti sadržajno i kvalitetno predavanje profesora LJubiše Despotovića, čija je tema bila geopolitika svetosavlja. Sa današnje vremenske distance napravljen je osvrt na istorijska zbivanja srednjeg veka, ali nije izostao ni Despotovićev kritički osvrt koji je bio sažet u jednom ključnom pitanju: gde se već dva stoleća greši?

Profesor Despotović je u uvodu istakao jedan od glavnih razloga zbog kojih večeras govori baš na ovu temu. Ove godine se, naime, obeležava tačno 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, a ovog događaja se javnost slabo dotiče. Zbog čega je to tako, i zbog čega ne postoji interesovanje za događaj od krucijalnog značaja kao što je priznavanje srpske državnosti? Tri razloga daju ovakav rezultat, a to su: velika nacionalna neodgovornost elite koja se ogleda u manjku medijske informisanosti, predavanja, tekstova…; jak inostrani uticaj koji diktira mnoga dešavanja u Srbiji i na kraju crkva, kojoj ne ide u prilog da je Stefan najpre dobio krunu od pape, budući da pripada pravoslavnoj konfesiji. Na posletku, pravi se jedna opšta, metodološka greška, takozvana „kontaminacija istorijeˮ. Ova greška nastaje pri tumačenju istorije sa današnjeg stanovišta, ne uzimajući u obzir razne istorijske okolnosti tumačenog vremena.

Na ovaj način, Despotović je napravio uvod u svoju priču, nakon kojeg u nju uvodi najznačajniju srpsku ličnost – Svetog Savu. Iako je prošlo osam vekova od njegove delatnosti, i dalje ne postoji kompletnija ličnost od njega. Čovek koji se za života bavio kulturnim i ideološkim pitanjima, ali i čovek koji je bio monah, asketa, putnik, misionar po celoj hrišćanskoj teritoriji, veliki darodavac… Sava, zajedno sa svojim ocem Simeonom, izvlači najviše moguće iz vremena u kom živi. Vreme u kojem je Sava živeo  obeleženo je zonom susreta Carigrada i Rima, njihovim blagim sukobljavanjem, a kasnije i otvorenim ratom oko primata. Život između sukobljenih centara iziskuje tešku poziciju koja traži filigrantsko proučavanje poteza koji će biti napravljeni. Ti potezi su orijentisani na državnu emancipaciju, autokefalnost crkve i izgradnju srpskog nacionalnog identiteta. Sve ovo podrazumeva dobro razumevanje i duhovnog i svetovnog, zbog čega je Sveti Sava i bio kompetentan za takvu delatnost, koja je izuzetno dragocena. Nacionalnu delatnost, Sveti Sava je obavljao kao političar u crkvenoj odeždi, ali je i duhovne i svetovne poslove obavljao sa jednakom revnošću.

U završnom delu, profesor Despotović je odgovorio na pitanje koje je postavio na početku svog predavanja: gde se poslednja dva stoleća konstantno greši? Primarno se taj problem javlja zato što je između pojma Srbin i pojma pravoslavac stavljen znak jednakosti. Ovom konfesionalnom uslovljenošću su svi Srbi rimokatoličke, protestantske, Muhamedove i Mojsijeve vere izbačeni iz nacionalnog korpusa, čime je stvoren problem. „Nije konfesija uslov da budete Srbin”, istakao je Despotović. Drugi, ali ne manje bitan problem, jeste taj da Srbija danas nema elitu koja se sastoji od tri kapitala: finansijskog, društvenog i simboličkog, što implicira da ne postoji društveno-socijalni sloj. Ovu vrstu stradanja nemaju druge države, ili je to stradanje manje vidljivo. Primer svetosavlja treba slediti i ne treba se predati geopolitičkim lutanjima i demografskoj devastaciji naroda. Jasna nacionalna politika i jasan elitisktički kod naših predaka treba da bude primer, zato i te kako postoje razlozi zbog kojih treba da se zamislimo i počnemo ispravljati vekovno stvarane greške.