Одржана трибина „Геополитика новог Балкана”

23/07/2018

Tрибина „Геополитика новог Балкана” одржана je у понедељак, 23. јула, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

На овом предавању је било речи о новом разумевању геополитике Балкана у условима све заоштренијих подела интересних сфера и промене светске геополитичке парадигме.

– Историја није ништа друго него процес препакивања и прилагођавања великих геополитичких концепата и идеја – рекао је аутор на почетку трибине, уз констатацију да је простор Балкана веома добар пример те тезе.

Континуитет великих сила, првенствено према српском питању и српском фактору, релативно лако може да се прати још од Првог српског устанка 1804. године. О контроверзама Првог и Другог српског устанка, наш велики историчар и академик Чедомир Попов 2004. године објавио је текст у „Зборнику Матице српске за историју” и поставио нека питања пред нашу академску заједницу, али није добио одговоре.

У том тексту, академик Попов је написао да се у време Првог српског устанка у Европи више говорило о правима афричких црнаца него о устанку Срба. За тај устанак ће се чути тек 1821. године, када је отпочела грчка револуција, и 1830. године, када је велики немачки историчар Леополд Ранке написао оглед о српској револуцији.

У наставку предавања, Вукашиновић се осврнуо на деведесете године прошлог века, подсетивши на речи једног француског теоретичара да су се „САД и европска заједница у југословенској кризи понашале тада као извршиоци Титовог тестамента”.

– Оно што је британски историчар Ситон Вотсон истакао у својој књизи „Југословенско питање и Хабзбуршка монархија” из 1911. године, да би тријумф Срба на Балкану представљао највећу несрећу за европску културу и цивилизацију, било је стална  опсесија англосаксонске политике од тог времена до данас – сматра Вукашиновић.

Та политика се, наставио је аутор трибине, прилагођавала реалностима, па је после формирања Југославије 1918. године Ситон Вотсон предлагао да Британци у Југославији воде прохрватску политику, имајући у виду опсесију британске политике да се српски фактор по сваку цену мора обуздати.

У том контексту треба имати на уму и велику улогу не само Аустроугарске него и Велике Британије у формирању албанске  државе и модерне албанске националне свести, те да је завршетком „хладног рата” СФРЈ постала непотребна држава.

– Процес атлантизације Балкана још увек није окончан зато што се без обзира на настајање светских центара моћи будућност не може баш до краја испланирати – закључио је Вукашиновић своје предавање, а затим је одговарао на бројна питања публике.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања