Održana tribina „Geopolitika neoevroazijstva“

22/01/2020

U okviru ciklusa Razgovori o geopolitici, tribina „Geopolitika neoevroazijstva“ održana je u sredu 22. januara u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

Na početku devedesetih godina u Rusiji, „novoevroazijci“ među kojima i Aleksandar Dugin, bili su potpuno na margini, u nekoj vrsti unutrašnjeg egzila. Pokušavali su da deluju kroz dva časopisa – „Element“ i „Dan“ (koji je kasnije promenio naziv u „Sutra“).

– Sve do sredine devedesetih, posle pojavljivanja Duginove knjige „Osnovi geopolitike I i II“, o njemu i svima njima počelo se mnogo ozbiljnije razmišljati, ne samo u Rusiji, nego i na Zapadu. Oni, (prvenstveno Dugin koji je bio veoma vešt u komunikaciji sa medijima) u Rusiji su počeli da osvajaju institucionalni prostor – rekao je Vukašinović.

Novoevroazijci od staroevroazijaca preuzimaju prvenstveno ideju o Rusiji i Evroaziji kao centralnoj zemlji oko koje se okreće geografska osovina istorije. Ta Duginova teza posebno je zanimljiva, smatra Vukašinović, jer se pojavljuje u periodu 1995/7. godine u vreme potpune destrukcije SSSR-a. Tada na Zapadu Zbignjev Bžežinski područje Evroazije opisuje kao „veliku šahovsku tablu“ gde su SAD dominantna sila, a Rusija je država sa izvesnom perspektivom daljeg rasparčavanja.

Dugin se tome suprotstavio. Iznova je valorizovao ideju o Rusiji „kao središnjoj zemlji“ koja ima svoju „metaistorijsku misiju“ objedinjavanja kontinenta i stvaranja jedne „evroazijske imperije“. Drugi teoretičar, veoma pronicljiv, Aleksandar Sergejevič Panarin, između ostalog, isticao je da je osnovni zakon geopolitike (sudar kopna i mora) potrebno dopuniti iskustvom prethodne hladnoratovske epohe u okviru koje su SAD simbolizovale svet bogatih.

Za Srbiju je tema evroazijstva važna, jer evroazijska ekonomska unija je realnost, ne samo na postsovjetskom, nego i na našem prostoru, a mi smo od oktobra deo tih integracija. Ujedno, to je jedini realan integracioni prostor gde smo mi subjekat i nacija sa sadržajem. U svim tim projekcijama ovaj prostor nazivaju Velikom istočnom Evropom, a na nas računaju sa Kosovom i Metohijom.

– Dolazimo do Turskog toka, jer u svetu u poslednjih 120 godina traje bitka za energiju. Sada se svi prestrojavaju i sve krize na prostoru Evroazije, Afrike, Latinske Amerike, a Venecuela je najbolji primer, motivisane su ovladavanjem naftno–gasnim resursima. Druga realna strateška alternativa, čiji smo mi važan učesnik, je kineska jedinstvena geopolitička ideja  „Jedan pojas, jedan put“ – zaključio je Vukašinović.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja