Tрибина „Геополитика Грузије – крст Кавказа“ одржана је у суботу, 17. новембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.
На самом почетку, Рајић је објаснио да Грузини, конститутивни народ савремене Грузије, припадају породици кавкаских народа. Реч је о једној од најстаријих етничких група данас на индоевропском простору, с обзиром на то да се Грузија територијално налази само мањим делом на европском, а највећим делом на азијском континенту.
У политичком смислу Грузија се, ипак, сматра Европом и потписница је Споразума са Европском унијом о стабилизацији и придруживању. Данашња грузинска популација имa 4,3 милиона људи (у престоници Тбилисију живи 1,1 милион житеља) и има велику дијаспору у Европи, Русији, Турској и Америци.
– Чињеница је да су Грузини културолошки и политички гледано много више европски него азијски народ. Њихов језик је специфичан и припада породици картвелијанских језика. Грузија је руски назив, а занимљиво је да савремени грузински политичари инсистирају на називу „Џорџија“, како то кажу Американци и Енглези – објаснио је аутор трибине.
Иначе, у Србији кроз векове, за Грузију је коришћен термин „Ђурђија“ и помиње се у српским епским песмама из косовског и покосовског циклуса. Грузија и Грузини су антички народ, старији од Словена.
На подручју данашње Грузије постојала су још током античких времена моћна и независна краљевства – Колхида и Иберија, која су још у 4. веку примила хришћанство, па се Грузија може убрoјити међу најстарије хришћанске земље на свету.
Највећи успон, грузијска држава доживела је током 11. и 12. века за време владавине краља Давида Четвртог и краљице Тамар. Краљицa Тамар је остала забележена у историји као веома успешан реформатор, вешт дипломата, војсковођа и мецена културе. Почетком 19. века, грузијске државе потпадају под власт Русије, а 1921. године Грузија постаје део СССР.
О богатом културном наслеђу Грузије, њеним односима са суседима и политичком контексту, Предраг Рајић говориће на наредним трибинама у Културном центру Новог Сада.
Остави коментар