Održana tribina „Geopolitika Gruzije – krst Kavkaza“

17/11/2018

Tribina „Geopolitika Gruzije – krst Kavkaza“ održana je u subotu, 17. novembra, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Predrag Rajić, pravnik.

Na samom početku, Rajić je objasnio da Gruzini,  konstitutivni narod savremene Gruzije, pripadaju porodici kavkaskih naroda. Reč je o jednoj od najstarijih etničkih grupa danas na indoevropskom prostoru, s obzirom na to da se Gruzija teritorijalno nalazi samo manjim delom na evropskom, a najvećim delom na azijskom kontinentu.

U političkom smislu Gruzija se, ipak, smatra Evropom i potpisnica je Sporazuma sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju. Današnja gruzinska populacija ima 4,3 miliona ljudi (u prestonici Tbilisiju živi 1,1 milion žitelja) i ima veliku dijasporu u Evropi, Rusiji, Turskoj i Americi.

     – Činjenica je da su Gruzini kulturološki i politički gledano mnogo više evropski nego azijski narod. Njihov jezik je specifičan i pripada porodici kartvelijanskih jezika. Gruzija je ruski naziv, a zanimljivo je da savremeni gruzinski političari insistiraju na nazivu „Džordžija“, kako to kažu Amerikanci i Englezi – objasnio je autor tribine.

Inače, u Srbiji kroz vekove, za Gruziju je korišćen termin „Đurđija“ i pominje se u srpskim epskim pesmama iz kosovskog i pokosovskog ciklusa. Gruzija i Gruzini su antički narod, stariji od Slovena.

Na području današnje Gruzije postojala su još tokom antičkih vremena moćna i nezavisna kraljevstva – Kolhida i Iberija, koja su  još u 4. veku primila hrišćanstvo, pa se Gruzija može ubrojiti među najstarije hrišćanske zemlje na svetu.

Najveći uspon, gruzijska država doživela je tokom 11. i 12. veka za vreme vladavine kralja Davida Četvrtog i kraljice Tamar. Kraljica Tamar je ostala zabeležena u istoriji kao veoma uspešan reformator, vešt diplomata, vojskovođa i mecena kulture. Početkom 19. veka, gruzijske države potpadaju pod vlast Rusije, a 1921. godine Gruzija postaje deo SSSR.

     O bogatom kulturnom nasleđu Gruzije, njenim odnosima sa susedima i političkom kontekstu, Predrag Rajić govoriće na narednim tribinama u Kulturnom centru Novog Sada.

 

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja