Одржана трибина „Француски интелектуалац Виктор Берар и Србија“

22/04/2019

Предавање „Француски интелектуалац Виктор Берар и Србија“ одржано je у понедељак 22. априла у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић, научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду.

Ауторка је на почетку подсетила да је пораз у рату са Пруском 1871. године, поред политичких и економских последица и пада угледа Француске на међународној сцени, довео и до промена у интелектуалном животу земље.

 Истовремено,од Руско-француског споразума (1894), а посебно од Анексионе кризе (1908) када су били познати планови германског продора на Исток, Балкан и Србија улазе у сферу значајнијег интересовања француских интелектуалаца.

– Крајем 19. века, европске територије Османског царства привукле су пажњу не само француских дипломата и политичара већ и научника, међу којима је био Виктор Берар (1864–1931). Углед у француским стручним круговима стекао је као хелениста и преводилац Хомерове Одисеје – казала је Колаковић на почетку трибине.

Берарово темељније изучавање Срба и разумевање српских проблема започело је у време публиковања збирке чланака За Македонију. У овом периоду дошло је и до династичке смене у Србији, што је утицало на увећано интересовање француских интелектуалаца за Србе.

– У току Првог светског рата, Берар је међу Французима био један од главних организатора хуманитарне и дипломатске подршке Србима. Када је Србију после првих победа захватила епидемија пегавог тифуса, у Паризу су формирана два удружења: Француско-српски одбор или Комитет за хитну помоћ Србима, а 1916. године основана је и организација Српски народ у Француској – казала је Колаковић.

У периоду Првог светског рата, Берар је као и већина научника стао у одбрану интереса своје државе на „другом фронту“ – фронту пропаганде. Поред заштите интереса Француске, Берар се кроз сарадњу са српским интелектуалцима укључио и у заштиту српских интереса и помагао реализовање српских ратних циљева.

За две деценије Виктор Берар је доживео преображај и од научника заинтересованог за историју старог века и хеленску књижевност, који није имао сазнања о Србима и Србији, постао један од француских интелектуалаца који су штитили српске интересе. Током Анексионе кризе, одликован је Орденом Св. Саве трећег реда, а био је и носилац Почасне легије. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1920. године.

Бераров однос према Србима временом је проткан емоцијама и инспирисан каменом који му је поклонио један чобанин са Косова двадесет година пре Првог светског рата. Чобанин је француском интелектуалцу рекао да је његов дар окамењени хлеб српских војника погинулих у Косовском боју и да ће се поново претворити у хлеб када Косово буде освећено.

Под утиском ове легенде, Берар, један од француских интелектуалаца који су маштали о томе да Алзас и Лорена поново уђу у оквире Француске, две деценије касније пише, а потом и јавно рецитује, песму у прози посвећену Србима.

 – Кроз анализу дела и активности Виктора Берара, као и његових веза са Србима, осветљени су улога и значај интелектуалаца у Великом рату (1914–1918). Берар је својим текстовима и активностима, од анексије Босне и Херцеговине до краја Великог рата, надоградио француско-српске односе – закључила је Колаковић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања