Одржана трибина „Евроскептицизам левичарских партија“

16/07/2018

Tрибина „Евроскептицизам левичарских партија, одржана је  у понедељак 16. јула у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.

Ауторка је на самом почетку предавања нагласила да се левичарски евроскептицизам суштински темељи на економским разлозима.

-Сумња странака левичарске провинијенције према ЕУ више је производ њиховог противљења слободној тржишној економији и њиховој тежњи ка остваривању економске и социјалне правде, него одбацивања ове наднационалне творевине – рекла је ауторка трибине.

Мада је већина партија крајње левице константно евроскептична, линија трендова показује да је подршка  Европској унији, коју су ове партије испољавале од осамдесетих до прве деценије 21. века тада била већа. Потом је та подршка благо опала.

-На пример, за холандску Социјалистичку партију жестоки евроскептицизам је константан елемент њеног партијског идентитета. У Данској, евроскептично црвено-зелено удружење заговарало је укидање ЕУ – навела је Тодоровић-Лазић.

Друге левичарске странке мењале су током година своје ставове о европским интеграцијама. Пример је грчка Сириза која се мање супротстављала европским интеграцијама у својим раним почецима 80-их и 90-их година. Међутим, почетком овог века, од евроскептицизма су направили кључни аспект свог програма.

У наставку трибине, ауторка је нагласила да се партије крајње левице противе ЕУ првенствено због негативних последица које европски модел има по националне државе у социоекономском смислу. То уједно не значи и нужно противљење европским интеграцијама.

Критика левичарских партија заснива се на чињеници да неолиберални карактер ЕУ, као и економска и монетарна унија са јединственим тржиштем, представљају главну претњу државама благостања, једне од кључних вредности левичарске идеологије.

Економска криза и слабљење моћи и утицаја „мејнстрим партија“ пружили су на изборима за Европски парламент 2014. године прилику за крајњу левицу. У неким случајевима, раст крајње левице пратио је и раст крајње деснице (Грчка), док је у осталим крајња левица била главна основа протеста која је искусила пораст подршке (Ирска и Шпанија).

-Ови резултати указују да нису економска криза и социо-економски услови сами по себи диктирали изборни резултат, већ начин на који су се њихова влада, држава и политичке партије носили са њима – закључила је Тодоровић – Лазић.

https://youtu.be/FImATGn2TD0

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања