Одржана трибина „Едвард Кардељ – пропаст Jугославије?“

07/05/2019

Tрибина „Едвард Кардељ – пропаст Jугославије?“ одржана je у уторак 7. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.

Карановић је на почетку предавања подсетио на биографију словеначког политичара: завршио је учитељску школу у Љубљани. Од 1928. године био је члан КПЈ, а 1930–32. био је затворен. Од 1934. до 1937. радио је у Коминтерни у Москви, где је упознао Јосипа Броза, који га је укључио у ново руководство КПЈ. Основао је Комунистичку партију Словеније 1937. године, а од 1940. до смрти био је члан „највишег“ руководства КПЈ. Суоснивач је Освободилне фронте Словеније.

– Познанство са Титом 1934. године било је веома значајно за Кардеља. Тито је тада обилазио Хрватску и Словенију. Сам Тито је у извештају Коминтерни, мимо свог обичаја, тада о Борису Кидричу и Кардељу изнео позитивне ставове, хвалећи их као комунисте и познаваоце марксизма, а истакао је и да су склони самокритици – рекао је Карановић.

По Титовом савету, Кардељ, који је тада био високи партијски функционер, али којег је пратила полиција, одлази у СССР и тамо похађа чувену лењинску школу, где усавршава своје теоријско знање. Постао је предавач на међународном комунистичком факултету за националне мањине Запада. Крајем 1936. вратио се да помогне Брозу да дође на чело партије.

Кардељ је, потом, био потпредседник Извршног одбора АВНОЈ-a 1942, потпредседник партизанске владе (НКОЈ) 1943, потпредседник југословенске владе 1945–63, те министар спољних послова 1948–53. године. Такође, обављао је дужност председника Савезне скупштине 1963–67. године, а био је и члан Председништва СФРЈ од 1974. године до смрти. Истовремено је заузимао највише партијске функције.

Од почетка деловања заступао је равнотежу класног и националног приступа заузимајући се посебно за словеначке националне интересе. Дао је најзначајнији допринос теоријском и институционалном развоју југословенског социјализма.

После уклањања Милована Ђиласа 1954. године из политичког живота, постао је главни партијски идеолог и теоретичар, а после пада Александра Ранковића 1966. године, своје мисли о реформи федерације, уз Титову подршку, афирмисао је у нови модел федерације потврђен Уставом 1974. године којим су битна овлашћења државе пренесена на федералне јединице, чиме је био „трасиран пут“ у крах југословенске заједнице и нестанак југословенске идеје.

Очекивало се да ће Кардељ, с обзиром на чињеницу да је 18 година млађи, наследити Тита на челу државе, али то се није догодило, јер је услед тешке болести умро годину дана пре Броза.

Многи аналитичари стања и процеса на постјугословенском простору, у деценијама после смрти Јосипа Броза Тита, име Едварда Кардеља увек доводе у везу са колапсом југословенске државе и идеје.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања